Kada se američki državni sekretar Marko Rubio sledeće nedelje sastane sa danskim i grenlandskim kolegama, Danska će se naći u nezavidnom položaju: braniće teritoriju koja se od nje postupno udaljava još od 1979. godine i teži potpunoj nezavisnosti.
Pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti Grenland podstakle su talas evropske solidarnosti sa Kopenhagenom, no kriza je razotkrila i neprijatnu istinu – Danska traži podršku za zaštitu teritorije čije stanovništvo želi samostalnost, a čija najveća opoziciona stranka sada želi da zaobiđe Kopenhagen i pregovarati direktno sa Vašingtonom.
– Danska rizikuje trošenje svog spoljnopolitičkog kapitala kako bi osigurala Grenland, samo da bi ga posle gledala kako odlazi – rekao je Mikel Vedbi Rasmusen, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Ulozi nadilaze danske nacionalne interese
Danska ne može dopustiti odlazak Grenlanda bez gubitka svoje geopolitičke važnosti. Ova arktička teritorija strateški je smeštena između Evrope i Severne Amerike i ključna je lokacija za američki sistem protivbalističke odbrane. Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da Grenland, bogat mineralima i strateški važan, postane deo Sjedinjenih Država.
No, na kraju Danska možda neće imati ništa od svojih napora ako Grenlanđani izaberu nezavisnost – ili sklope sopstveni dogovor sa Vašingtonom.
Ulozi nadilaze danske nacionalne interese. Evropski saveznici stali su uz Dansku ne samo iz solidarnosti, već i zato što bi odustajanje od Grenlanda postavilo opasan presedan koji bi mogao ohrabriti druge sile da slede teritorijalne pretenzije prema manjim nacijama, narušavajući svetski poredak uspostavljen nakon 1945.
Dansko ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da komentariše, ali se pozvalo na zajedničke izjave danske premijerke Mete Frederiksen i grenlandskog premijera Jensa-Frederika Nilsena od 22. decembra.
“Nacionalne granice i suverenitet država ukorenjeni su u međunarodnom pravu,” poručili su lideri. “To su osnovni principi. Ne možete anektirati drugu zemlju… Grenland pripada Grenlanđanima.” Ove nedelje, Frederiksen je dodala: “Ako SAD odluče da napadnu drugu zemlju NATO-a, sve staje, uključujući NATO i bezbednost koju je savez pružao od Drugog svetskog rata.”
“Grenlandska kartica”
Trampova administracija poručuje da su sve opcije na stolu, uključujući kupovinu teritorije ili njeno preuzimanje silom. Profesor Rasmusen iz Kopenhagena kaže da je svaka rasprava o tome isplati li se zadržati Grenland zasenjena ogorčenjem zbog Trampovih pretnji. “To nije deo političke rasprave u Danskoj. Bojim se da smo upali u patriotski zanos,” rekao je.
Tokom Hladnog rata, strateški položaj Grenlanda davao je Danskoj nesrazmerno velik uticaj u Vašingtonu i omogućavao joj da održava nižu odbrambenu potrošnju nego što bi se inače očekivalo od NATO saveznika. To je postalo poznato kao “grenlandska kartica”, navodi se u izveštaju Centra za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu iz 2017. godine.
Međutim, težnje Grenlanda za samoodređenjem jačaju otkako je bivša kolonija dobila veću autonomiju i sopstveni parlament 1979. godine.
Sporazum iz 2009. izričito je priznao pravo Grenlanđana na nezavisnost ako to odaberu. Sve grenlandske stranke žele nezavisnost, razlikuju se samo u tome kako i kada je postići.
Trampov pritisak samo je ubrzao proces, prisiljavajući Kopenhagen da troši politički kapital i finansijske resurse na odnos sa sve neizvesnijim ishodom.
– Koliko bi trebalo da se borimo za nekog kome zapravo nije stalo do nas? – rekao je za Joakim B. Olsen, politički komentator i bivši danski poslanik.
Finansijski teret
Kopenhagen grenlandskoj privredi, koja je blizu stagnacije, obezbeđuje godišnju podršku od otprilike 4,3 milijarde danskih kruna (610 miliona dolara).
Centralna banka procenjuje da je za održivost trenutnih javnih finansija potreban godišnji iznos od dodatnih 800 miliona danskih kruna. Danska takođe pokriva troškove policije, pravosuđa i odbrane, čime se ukupna godišnja potrošnja penje na nešto manje od milijardu dolara.
Uz to, Kopenhagen je prošle godine najavio arktički odbrambeni paket vredan 42 milijarde danskih kruna (6,54 milijarde dolara) kao odgovor na kritike SAD da Danska nije učinila dovoljno za zaštitu Grenlanda.
Ipak, neki odbacuju posmatranje odnosa kroz transakcijske okvire, ukazujući na danske pravne i moralne obaveze prema međunarodnom pravu i vekova zajedničke istorije.
– Govorimo o porodičnim odnosima, dugoj istoriji odnosa između Danske i Grenlanda – rekao je Mark Jakobsen, vanredni profesor na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu. “Dakle, ovo je mnogo više, ne radi se samo o odbrani i ekonomiji, radi se o osećanjima, radi se o kulturi.”
Teško balansiranje
Premijerka Frederiksen suočava se sa teškim balansiranjem, smatra Serafima Andrejeva, istraživačica sa Instituta Fridtjof Nansen. Danska za sada nema drugog izbora nego da ostane čvrsta kako bi održala svoj diplomatski kredibilitet, ali time rizikuje odnos sa Sjedinjenim Državama u vreme “kad je Rusija sve veća pretnja i biti na lošoj strani SAD nije dobro ni za koga na Zapadu”.
Frederiksen se ove godine suočava i sa izborima, iako Grenland nije bio glavna tema kampanje.
