Danska je upravo napravila svoju najhrabriju odbrambenu investiciju do sada, odobrivši porudžbinu raketa vrednu 58 milijardi danskih kruna (oko 9,1 milijardu američkih dolara), a posao su dobile evropske kompanije, čime je okrenula leđa Vašingtonu i šefu Bele kuće zbog aspiracija prema Grenlandu.
Nakon što je postignut dogovor sa opozicionim strankama, vlasti u Kopenhagenu su saopštile da će izabrati sisteme iz Francuske, Italije, Norveške ili Nemačke, što predstavlja raskid sa dugogodišnjim oslanjanjem na američke proizvođače, prenosi Guru Focus.
Investitori ovo mogu posmatrati kao prekretnicu. Danska je 2016. godine svoju vazduhoplovnu flotu izgradila oko aviona tipa F-35 koje proizvodi američki “Lockheed Martin”, ali ovog puta SAD su izostavljene dok zemlja nastoji da proširi vatrenu moć kao odgovor na rastuće pretnje iz Rusije.
Politički kontekst je ovde bitan. Predsednik SAD Donald Tramp je vršio pritisak na evropskeNATO saveznike da povećaju svoja izdvajanja za odbranu, ali je njegova inicijativa za kupovinu Grenlanda zategla odnose sa Danskom.
U tom svetlu, zaokret Kopenhagena dobija još veći značaj, dolazeći samo nekoliko nedelja nakon što je Norveška dodelila svoj rekordni ugovor za fregate Velikoj Britaniji, zaobilazeći ponude iz SAD i drugih evropskih zemalja. Trend ukazuje na to da severna Evropa usmerava kapital ka unutra, jačajući domaće dobavljače umesto tradicionalnih američkih partnera.
Finansijska posvećenost je upečatljiva. Danska već izdvaja oko 3 odsto BDP za odbranu, sa planovima da se ta cifra popne ka 5 odsto do 2035. godine, u skladu sa novim NATO okvirom.
Za investitore, ta putanja signalizira milijarde u potencijalnim ugovorima za evropske odbrambene firme, dok se zamah u nabavkama širi širom regiona. U isto vreme, američki dobavljači rizikuju da izgube udeo na tržištu u delu sveta gde potrošnja ubrzano raste, preoblikujući ravnotežu budućih odbrambenih porudžbina.
