Udruženje “Svetomir Nikolajević”, među čijim osnivačima je i potomak ovog istaknutog Srbina, Dejan Nikolajević koji živi u Beču, darovalo je Anđelu Milosavljević, jedinog đaka osnovne škole u selu Raduša.
Odlaskom mnogih žitelja u grad i sa stalnim padom nataliteta kod nas, škola danas ima samo jednog učenika, pomenutu Anđelu, učenicu trećeg razreda. Udruženje “Svetomir Nikolajević” odlučilo je da ovoj hrabroj devojčici – jer, nije lako biti sam u celoj školi – daruje sav školski pribor i sve knjige koje su joj potrebne za ovu školsku godinu,kao i stampac i skolske ranceve – u nadi da će joj se iduće godine, kad bude u završnom razredu, još neko pridružiti.
Duga istorija škole
Škola deluje kao istureno odeljenje Osnovne škole „Sveti Sava” u Pambukovici i započela je sa radom 1937. godine kao treće odeljenje pambukovačke škole. Prve školske godine je bilo ukupno 67 učenika. U oktobru 1940. ban drinske banovine odobrio je da se u Raduši otvori nova Državna narodna škola sa jednim odeljenjem, u kojoj je do početka Drugog svetskog rata 42 učenika završilo četvrti razred. Do sredine osamdesetih bilo je više od 100 đaka koji su, došavši iz škole u Raduši, završili osmi razred u školi u Pambukovici. Od tada do danas u njoj su svoja prva znanja i saznanja stekle mnoge generacije.
Veliki čovek
Škola je 1994. dobila ime po Svetomiru Nikolajeviću, jednom od najistaknutijih Srba druge polovine 19. veka. Prešao je neverovatan put – od svog rodnog sela Raduše, preko univerziteta u Bernu, Cirihu, Berlinu, Parizu i Londonu do značajnog kulturnog, političkog, pedagoškog i humanističkog delovanja u Srbiji i Evropi. Bio je profesor i rektor Velike škole, osnivač katedre za svetsku književnost, prvi koji je u Srbiji pisao o Šekspiru, član Učenog društva i jedan od prvih akademika, osnivač društava Sveti Sava i Kralj Stefan Dečanski, predsednik Lige za mir, mason koji je od budimpeštanske lože dobio podršpku za osnivanje samostalne srpske lože Pobratim, gradonačelnik Beograda, i predsednik vlade za vreme Milana Obrenovića.
Kosmpolita i poliglota
Bio je kosmopolita najšireg formata, bliski prijatelj Bjernsona, Ibzena, Kuena Hedervarija, državnika i patrijarha, zaljubljen u domete evropske nauke i umetnosti i evropskog uma, a u isto vreme ponosan na svoj nacionalni identitet i u svakom trenutku spreman da afirmiše srpstvo. Danas, kada su ta dva aspekta antipodi, to tako prirodno saglasje kosmopolitskog i nacionalnog, koje je bilo sadržano u delovanju Svetomira Nikolajevića njegova je najznačajnija odlika. Svetomir je govorio sedam jezika i, kao veliki pacifista i predsednik Svetske lige za mir, bio prvi Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu. Budući da je to bilo ratne 1915. godine, Nobelova nagrada za mir nije dodeljena.
