Jedan broj stranaca koji nisu iz Evropske unije već godinama greškom nije primao dečji dodatak u Nemačkoj. Prema Saveznom ustavnom sudu, propis koji je zahtevao da oni imaju posao nije bio zakonit. Sud u Karlsrueu proglasio je je neustavnim raniji propis o zahtevima za dečje dodatke za strance koji ne dolaze iz Evropske unije. Sud je proglasio da se krši princip ravnopravnosti ako stranci koji imaju pravo boravka iz humanitarnih razloga dobijaju dečji dodatak samo ako su integrisani u tržište rada. Nova verzija više ne predviđa ovaj zahtev.
Dakle, radno mesto nije uslov za dečji dodatak.
Finansijski sud Donje Saksonije u Hanoveru razmatrao je brojne tužbe stranaca i to pitanje uputio Saveznom ustavnom sudu. Prema tadašnjoj regulativi, ljudi koji su ovde živeli iz razloga međunarodnog prava, humanitarnih ili političkih razloga imali su pravo na dečji dodatak tek nakon što su boravili najmanje tri godine. Pored toga, pravo je zavisilo od integracije u tržište rada. Ova tačka nije bila opravdana nakon odluke sudija jer su sudije u Karlsrueu 2012. godine već poništile identično formulisanu uredbu o odgajanju dece i kasnije o roditeljskom dodatku. Aktuelni slučaj je bio na čekanju od 2014. godine. Zakonodavac je 2020. godine promenio propis o dečjem dodatku.
Sada je sve to rešeno presudom koja je objavljena pod brojem AZ: 2 BvL 9/14.
Ovaj podatak je važan za one koji će sigurno posle ovoga zatražiti od nadležnih da dobijaju dečiji dodatak.
