Izveštaj o globalnoj nejednakosti otkriva da 10% najbogatijih ljudi na svetu kontroliše približno 75% ukupnog bogatstva.
Prema ovom izveštaju, koji su pripremili više od 200 istraživača, manje od 60.000 pojedinaca, što predstavlja samo 0,001% svetske populacije, poseduje tri puta više bogatstva nego cela siromašna polovina čovečanstva, prenose mediji tekst iz “Gardijana”.
Izveštaj, koji je objavljen 10. decembra 2025. godine, naglašava da najbogatijih 10% zarađuje više od preostalih 90% zajedno, dok siromašna polovina sveta drži manje od 2% ukupnog bogatstva. Autori upozoravaju da su ovakve ekstremne razlike postale neodržive i zahtevaju hitnu akciju.
“Svet u kojem mala manjina ima ogromnu finansijsku moć, dok milijarde ljudi žive bez osnovne ekonomske sigurnosti, zahteva hitne mere”, ističu istraživači. Od 1995. godine, udeo bogatstva globalne elite je porastao sa oko 4% na više od 6%, dok se bogatstvo multimilionera povećava gotovo dvostruko brže.
Izveštaj takođe ukazuje na to da nejednakost nije samo ekonomska, već se odražava i na obrazovanje i životne prilike. Na primer, troškovi obrazovanja po detetu u Evropi i Severnoj Americi su više od 40 puta veći nego u podsaharskoj Africi. Globalni finansijski sistem dodatno produbljuje nejednakost, jer bogate zemlje mogu lakše da se zaduže i investiraju pod povoljnijim uslovima.
Jedan od predloga autora izveštaja je uvođenje globalnog poreza od 3% na najbogatije milijardere, što bi moglo doneti oko 750 milijardi dolara godišnje za obrazovanje u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Izveštaj takođe naglašava rodnu nejednakost, ističući da žene i dalje zarađuju znatno manje od muškaraca, a razlika se dodatno povećava kada se uračuna neplaćeni rad.
Na kraju, izveštaj ukazuje na to da bogati imaju veći doprinos klimatskoj krizi, s obzirom na to da siromašna polovina sveta generiše samo 3% emisija ugljenika, dok najbogatijih 10% čini oko 77% emisija. Autori pozivaju na efikasne politike oporezivanja, preraspodele bogatstva i javna ulaganja u obrazovanje i zdravstvo kao ključne mere za smanjenje nejednakosti, naglašavajući da sredstva postoje, ali je potrebna politička volja za sprovođenje promena.
