U nedelju, 18. decembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavili su Detinjce, jedan od najlepših porodičnih praznika koji prethode Božiću.
Nedelju dana kasnije su Materice, a poslednju nedelju pred najradosniji hrišćanski praznik slave se Oci.
Oni doprinose da se deca i roditelji bolje razumeju, poštuju i uvažavaju.
Za praznik Detinjci vezan je jedan neobičan, ali izuzetno lep običaj, a to je da toga dana rano ujutro, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, roditelji vežu decu, najčešće za ruke ili noge, i obično za stolicu na kojoj sede.
Za vezivanje se koriste kaiš ili običan kanap, odnosno deblji konac. Neretko se dešava da roditelji vežu decu dok su još u krevetu.
Kako nas uči crkva, dobra i štedljiva deca prikupe nešto novca štednjom, pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu – najčešće su to jabuke, bombone, čokolade, kafa, ili pak čarape.
Takođe, običaj vezivanja služi i tome da se demonima pokaže da je sve u toj kući na svom mestu, odnosno “vezano”, i da nema prostora za nečastivog.
Detinjci kao praznik svečano je obeležen u svim srpskim pravoslavnim hramovima širom Petog kontinenta.
Tog dana, hram Svetog Luke u sidnejskom predgrađu Liverpul bio je prepun dece, od kojih se veliki broj pričestio.
Svetu liturgiju služili su sveštenici Aleksandar Milutinović, starešina hrama i Nenad Đurešinović, Apostole je čitao ipiđakon Nikola Zbiljić, a odgovarao crkveni hor.
Posle bogosluženja, članice Kola sestara pripremile su bogato posluženje u crkvenu salu, kako za mališane tako i njihove roditelje, kao i mnogobrojne vernike koji uz molitvu, ispovest i pričešće, dočekuju najveseliji praznik hrišćanstva – Hristovo rođenje!
Posebna simbolika
Treba posebno naglasiti, da vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku, jer simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.
Istovremeno, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem strašnom sudu.
