Odluka vlasti austrijskog grada Inzbruka s kraja prošle godine o preimenovanju gradskog vrtića u Ulici Burghard Brajtner u “Gradski dečji vrtić Rajhenau istok – Diana Budisavljević”, ove nedelje je sprovedena u delo. Na vrtić je postavljena tabla sa imenom Diane Budisavljević, doduše, privremena, pri dnu ulaznih vrata. Time je zvanično odata počast ženi koja je spasila više od 15.000 dece, pre svega, srpskih mališana iz ustaških logora NDH tokom Drugog svetskog rata.
Inicijativa da vrtić ponese ime Diane Budisavljević potekla je od Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI), uz podršku Ambasade Srbije, Generalnog konzulata u Salcburgu i Srpske pravoslavne crkve u Austriji. Skoro desetogodišnja borba na ovaj način dobila je epilog i ime Diane Budisavljević sačuvano je od zaborava u ovom austrijskom gradu.
Odluku gradskih vlasti od kraja prošle godine da gradski vrtić u ulici Burghard Brajtner preimenuju u “Gradski dečji vrtić Rajhenau istok – Diana Budisavljević”, SPOJI je pozdravila, a u pismu Senatu i Odboru za kulturu grada istakla da je to veoma važno za kulturu sećanja, jer je potrebna i određena doza hrabrosti da se vrtić, koji je do sada bio imenovan po nacističkom lekaru Burghardu Brajtneru, preimenuje po inzbruškoj spasiteljki dece.
“Pozdravljamo i ispravno napisano ime Diane Budisavljević, jer je to jedina ispravna verzija koju je koristila i Diana posle udaje za dr Julija Budisavljevića, iako sigurno ne bi bilo pogrešno da se doda i “devojački Obekser”. Tako isto piše na njenom nadgrobnom spomeniku na inzbruškom Zapadnom groblju. “Budisavljević” sa crticom iznad slova “ć” nas raduje, jer se ista ta crtica često zanemaruje. Za mnoge, to je samo sitnica, ali za nas, koji već predstavljamo treću ili čak četvrtu generaciju u Austriji, to je od velikog značaja i važnosti i svedoči o velikom poštovanju”, istakao je SPOJI prilikom odluke gradskih vlasti o imenovanju vrtića.
Ukazuju, međutim i da je ostavljeno ime ulice u kojoj se nalazi vrtić, po Burghardu Brajtneru uz sve potrebne oznake koje ukazuju na njegovu nacističku prošlost i dela protiv čovečnosti.
Ipak, SPOJI izražava žaljenje što se u tekstu o imenovanju dečjeg vrtića, koji je objavljen u zvaničnom glasilu grada Inzbruka “Inzbruk informiše”, nijednom rečju ne spominje da se radi o desetinama hiljada pretežno srpske dece, koju je Diana spasila. U toj organizaciji naglašavaju da ne žele da predstave Srbe kao večite žrtve, već da je namera da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno da se jasno i precizno stavi do znanja ko su bile žrtve.
Spomen-ploča na rodnoj kući
Inače, Senat Inzbruka je krajem novembra prošle godine jednoglasno odlučio da na spomen-ploči, koja treba da bude postavljena na rodnoj kući Diane Budisavljević, stoji da je “spasavala uglavnom srpsku decu iz logora NDH”. To je konačna verzija teksta za spomen-ploču, čije je postavljanje na kuću porodice Obekser u centru Inzbruka pomereno zbog pandemije korona virusa. Tekst je bio sporan zbog pominjanja “jugoslovenskih logora”, što je preinačeno “iz logora NDH” i gde je tekst u kome se spominje “spasavanje dece”, promenjeno u “spasavanje pretežno srpske dece”.
Preživelo 12.000 izbavljenih
Diana Budisavljević, poreklom Austrijanka, bila je udata za Srbina, lekara Julijana Budisavljevića, Srbina iz Hrvatske, a uz pomoć još nekih pojedinaca koji su joj pružali podršku, spasavala je decu iz koncentracionih logora u NDH. Da se radi o jednoj od najvažnijih ličnosti glavnog grada pokrajine Tirol potvrđuju i istoričari, među kojima i Horst Šrajber, stručnjak za kulturu sećanja.
Deca koju je pokušavala da spase su bila uglavnom srpska sa Korduna, Kozare, iz hrvatskih i bosanskih sela. Ta akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je više od 12.000 izbavljene dece preživelo rat.
