Poslednji je momenat da se dijaspora uključi u reforme koje su neophodne srpskom društvu, a njen angažman treba da inicira država i ne treba da bude na humanitarnoj već na profitabilnoj osnovi, čulo se na jučerašnjem skupu u organizaciji Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu.
– Dijaspora ima nekoliko izuzetnih karakteristika – ogroman resurs ljudi od struke i znanja, lokalno je orijentisana i zainteresovana za mala i srednja preduzeća, a ovaj poslednji faktor je pokretač privrednog razvoja – izjavila je direktorka Kancelarije Slavka Drašković, otvarajući skup o tome kako motivisati naše uspešne poslovne ljude i stručnjake u inostranstvu da pomognu predstojeće privredne i institucionalne promene u otadžbini.
O kakvom potencijalu se radi vidi se i iz podatka koji je saopštila Draškovićeva da u dijaspori živi više od 10.000 stručnjaka iz raznih oblasti, od kojih je samo u SAD više od 2.000 doktora nauka.
Vladan Atanasijević iz Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ukazao je na primer Irske koja je poslednje decenije napravila investicioni bum, pogotovo u oblasti informacionih tehnologija. Prethodno su vlasti u Dablinu uspostavile vezu sa svojim brojnim iseljeništvom u SAD i pitali ih na koji način mogu da pomognu nacionalnu ekonomiju. Neki su, navodi Atanasijević, deo svojih kompanija izmestili u Irsku, zemlju svog porekla, ali je prethodno država pripremila ambijent za njihovo uspešno poslovanje, uz niz poreskih olakšica.
Izvršni direktor Asocijacije malih i srednjih preduzeća Zoran Vujović ukazao je na masovno stranačko zapošljavanje koje za posledicu ima veliki broj nekompetentnih ljudi u državnim firmama i institucijama.
– Zašto da ljudi iz dijaspore koji su napravili karijeru nemaju prednost u zapošljavanju? – upitao je Vujović.
Asocijacija je predložila budućoj vladi da se dijaspori omogući glasanje elektronskim putem i da tri do pet poslaničkih mandata bude rezervisano za predstavnike dijaspore.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, smatra da država treba da se fokusira na konkretne teme, pre svega kako da se na velikim poslovima angažuje što više naših stručnjaka iz inostranstva, što nužno ne podrazumeva i njihov povratak.
Za Milovana Jovanovića, privrednika iz Liona, nerazumna je odluka države da zatvori konzulat u Lionu, regionu gde živi preko 40.000 Srba, dok je u susednoj Crnoj Gori otvorila dva konzulata.
– Mi Srbi smo najveći ambasadori i lobisti za dovođenje investitora, ali u Srbiji mora da se usvoji princip poštovanja date reči, što do sada nije bio slučaj – naveo je Jovanović.
|
Za odbore pola milijarde evra Samo za naknade članovima upravnih i nadzornih odbora u 15.000 preduzeća i institucija koji su 100 odsto na budžetu ili su indirektno budžetskih korisnici država godišnje potroši oko pola milijarde evra! Ovaj šokantan podatak izneo je juče Zoran Vujović,. koji je ispred Asocijacije malih i srednjih preduzeća izneo predlog da se hitno donese zakon kojim će biti ukinute te naknade.
U Lionu privredni skup U Lionu će u tamošnjoj Privrednoj komori 11. juna biti organizovana konferencija na kojoj će srpski ministri francuskim kompanijama moći da ponude srpske proizvode, kao i mogućnost investiranja u proizvodnju u Srbiji. |
