pixabay.com

Još od tridesetih godina 20. veka, u svetu se nije više pričalo o ratu kao prvih decenija 21. stoleća. Ako bi se sledila istorijska iskustva i logika koju ona nameću, onda situacija u savremenom svetu zaista podseća na put ka novom ratu.

Ali, rat već traje samo što su njegovi oblici sada mnogo složeniji. Taj rat se obično zove hibridnim. I on će, strahuje se, na kraju dovesti do stvarnog, pravog oružanog svetskog sukoba.

Opasni zapadnjaci

Istorija nas uči da su ratovi bili neizbežni u svim velikim globalnim lomovima, a savremeni svet je upravo u takvim istorijskim promenama. Na jednoj strani, Amerika i njeni saveznici gube dominantnu ulogu u svetu, gube moć i donedavni značaj – a s druge, Rusija, Kina i ostale velike zemlje sa narastajućom ekonomijom spremne su da brane svoje interese i svoj status. Vojna i ekonomska moć nisu više privilegije samo jednog dela sveta ili jedne zemlje kao što su to donedavno bili Zapad i Amerika. Poslednjih decenija je vodeći svetski ratnik bila Amerika. Ti ratovi su izmučili Ameriku, potrošili je i ona više nema dominantan vojni potencijal.

Mnogo je verovatnije da će Amerika ići na generisanje lokalnih ratova, i to na hibridni način, kako bi destabilizovala regione i regionalne puteve energetike, ekonomske saradnje i snabdevanja njenih konkurenata na svetskoj sceni.

Generalno, osnovu za mogući novi svetski rat čine tektonske promene na globalnom nivou. Ne-zapadne zemlje preuzimaju inicijativu, što se najbolje pokazuje na primeru zemalja BRIKS-a. Te zemlje su 1990. godine davale 25 odsto svetske proizvodnje. Posle 26 godina BRIKS daje 56 odsto svetske proizvodnje i 85 odsto svetskog stanovništva. One zajedno kontrolišu 70 odsto svetskih deviznih rezervi i imaju prosečan godišnji rast od četiri do pet odsto.

Ali, jedna od najvećih opasnosti za eventualni rat su zapadni političari, koji su tako voljni da ratuju i olako se odlučuju na ratne akcije. To je popularno, izgleda. To su najobičniji klovnovi koji nisu u stanju da vode železnicu, a kamoli da ratuju. I to je najveća opasnost. Niko na svetu više nema bilo kakvu iluziju da je poboljšanje odnosa Amerike i Rusije uopšte moguće, barem, ne za života ove generacije. Sukob Amerike i Rusije je jednostavno nepomirljiv u postojećim okolnostima, i to se zadugo neće promeniti.

Najveća žrtva te nove realnosti bi mogla da bude Evropska unija, prostor koji je na mnogo načina i ekonomski i istorijski vezan za Rusiju a istovremeno je, kao deo zapadnog bloka, u kandžama Amerike.

Prva linija sukoba

Rusiji i Kini, kao zemljama prve linije sukoba sa Amerikom, odavno je sve jasno i nikakvom se pomirenju ne nadaju. One se već odavno intenzivno pripremaju za dugi period zaoštrenih odnosa, ne samo jačanjnjm vojne sile nego i ekonomskom i finansijskom infrastrukturom. Rusija je tu u nešto povoljnijem položaju, jer nema toliko obimnu ekonomsku saradnju sa Amerikom kao Kina, kojoj će biti potrebno više vremena. U najtežem položaju su zemlje okupljene u Evropskoj uniji. Amerika je već počela ekonomski rat protiv tih zemalja, pre svega Nemačke i Francuske.

Amerika istovremeno vešto koristi članice EU iz istočne Evrope, pre svega Poljsku, koje mogu da miniraju bilo kakvu odluku na nivou evropskih integracija. Dokle god postoji EU i dok se god nameće „novi hladni rat“, Evropa nema mogućnosti otpora. Otpor će biti moguć tek kada ovakva kakva je sada, evropska integracija ne bude postojala i kada velike evropske zemlje iskorače na liniju svojih interesa i svog suvereniteta. U Poljsku je januara 2017. stigao kontingent američke vojske, za koji je poljska vlada na najvišem nivou organizovala svečani doček, kao da je reč o oslobodiocima. Saopšteno je da su Amerikanci došli kao garant stabilnosti te zemlje. Drugim rečima, da brane Poljsku od navodne ruske opasnosti.

NATO je u velikoj panici širenja, što sugeriše da se Zapad i Amerika pre svega pripremaju za rat. U toku su veliki pritisci na neutralne zemlje: Švedsku, Finsku, Austriju, Kipar i Maltu da postanu članice Alijanse. Posle „uspeha“ sa Crnom Gorom, crnogorski model je intenziviran i u Gruziji. Amerika sada pojačava aktivnost pod plaštom NATO-a da u alijansu uvede i tu zemlju. Gruzija je još jedina zemlja na Južnom Kavkazu, koja je zainteresovana za evroatlantske integracije i Amerikanci ne gube vreme. To bi, međutim, moglo da ima ozbiljne posledice na geostrateškoj mapi dela sveta, daleko veće nego što je članstvo Crne Gore.

Obama rekorder

Prema američkom Savetu za međunarodne odnose (CFR), samo u poslednjoj godini mandata predsednika Baraka Obame, Amerika je bacila na druge zemlje 26.171 bombu, ili tri bombe svaka tri sata. Posle obećanja da će „osloboditi svet od nuklearnog oružja, dobitnik Nobelove nagrade za mir je naredio proizvodnju nuklearnih glava više od svih predsednika od kraja hladnog rata“. Obama je predvodio sedam ratova Amerike, više nego bilo koji njegov prethodnik.

Obruč oko Rusije

Rat između Rusije i Zapada „praktično je neizbežan“ jer će Moskva biti prinuđena da vojnom silom odgovori na sve jačio pritisak svojih suseda, ocenjuje američki nedeljnik „Nacionalni interes“ (The National Interest). Donald Tramp je, podseća list, bio spreman da uvaži interese Rusije, ali u vrhu Amerike pobedila je „antiruska struja“ i Tramp je praktično lišen mogućnosti da utiče na tok događaja. Obruč oko Rusije neće nestati, kaže list. I zato „teško je pretpostaviti da takav razvoj događaja može dovesti do bilo čega osim rata.“

Sutra – Dnevnički zapisi Siniše Ljepojevića (13): Obmana kao alibi