Youtube/Cargospotter

Avion boing 777 malezijske kompanije Maležijen erlajns je nestao u ranim večernjim satima 8. marta 2014. u vazdušnom prostoru Vijetnama, i to u času kada je napustio deo neba Malezije. Vijetnamska kontrola letenja je samo saopštila da je izgubila kontakt s avionom. I od tada mu se gubi svaki trag.

Munjevitom brzinom američki mediji počeli su sa plasiranjem raznoraznih priča o sudbini aviona. Brzina takvog reagovanja nameće zaključak da je neko znao da će avion nestati i sve je bilo spremno. Ta toliko puta viđena tehnologija obmane budi velike sumnje. Šta sve nije napisano i tvrđeno, da čovek ne poveruje da tako šta može uopšte nekome da padne na pamet; pa i ako dobije takvu ideju, kako je moguće da ima toliku bezočnost da to i objavi?

Neverovatne priče

Prva serija priča je bila da je pilot, ili njegov kopilot, poludeo i da je u samoubilačkoj nameri ubio celi avion. Objavljene su i neke fotografije pilota sa putnicima u avionu a – otkud te fotografije kad aviona nema, to niko nije pitao! Pa je onda plasirana teorija da su u avionu bila i četiri putnika sa ukradenim pasošima, što je valjda trebalo da znači da je reč o terorizmu. Onda je tvrđeno da je, možda, avion otet, ali se ne zna ko bi to mogao da učini. Nagađalo se da li su pilot ili kopilot pripadnici neke tajne terorističke organizacije ili je opet neko u avionu to uradio. Tvrdilo se i da je sve to bekstvo i da je avion sleteo ili u Turkmenistan ili u Pakistan, ili čak u Avganistan. Neverovatne priče su plasirane, ali aviona nema, pa nema, a nijedne reči o mogućem kvaru na avionu i klasičnoj nesreći.

Avionske nesreće se, na svu sreću, dešavaju retko ali se, ipak, dešavaju. Za svaku postoji neki razlog, neko logično objašnjenje. U ovom slučaju, toga do sada nije bilo mada se neka objašnjenja mogu nazreti, pre svega kroz poznatu tehnologiju laži i staro pravilo da se laže onda kada nešto želi da se sakrije. Obično je, u stvari, tačno, ili je najverovatnije tačno ono o čemu se najmanje govori i piše. Retki vazduhoplovni stručnjaci koji dobiju priliku da nešto kažu ukazuju da postoje mnogi razlozi za pad aviona; oni ne pominju nestanak, mada bi u ovom slučaju mogla biti dva razloga: ili se desio kvar na malezijskom boingu 777 ili je neko izvan aviona kompjuterski preuzeo komandu nad avionom i izazvao nesreću. Moguće je, ukazuju retki američki stručnjaci kojima je šansu dao „Njujork tajms“, da je neko izvan aviona, neko ko ima pristup takvoj tehnici, oduzeo komande malezijskom avionu i vodio ga tamo gde je hteo ili ga srušio. Možda je bio neki test? Moderni avioni, a boing 777 je takav, podsećaju, pojednostavljeno rečeno – su kompjuteri u koje se može upasti i kojima se može komandovati. Takvu struku i opremu mogu da imaju samo njihovi proizvođači ili vlade zemalja proizvođača.

Bespomoćni piloti

Poznato je da je boing 777 opremljen i složenim sistemom poznatim kao Hom Ran Sistem (Home Run Sdžstem)koji omogućava da se sa nekog drugog mesta preuzmu komande nad avionom u letu i onda avion vodi po želji. Piloti su u tome potpuno bespomoćni. Taj sistem je razvijen sa objašnjenjem za slučaj otmica aviona u Americi, pa da se onda preuzmu komande. Još se, međutim, ništa ne zna. U stvari, ne zna se javno. Kako je moguće da, recimo, Amerika tvrdi da je avion jednostavno nestao i da se ništa ne zna? Pa ne može avion da nestane! Toliko se sve prati, toliko je razvijena tehnologija praćenja da je zaista besmisleno tvrditi da je avion nestao. Uz to, proizvođači avionskih motora imaju neprestani kontakt, komunikaciju sa motorima na avionima, što znači da nešto znaju, ali svi ćute. Deo toga su i manipulacije sa traganjem za ostacima aviona, pre svega za takozvanom crnom kutijom u kojoj je registrovano sve što se dešavalo sa avionom. Od crne kutije zasad ni traga ni glasa. Šta se desilo, još se, dakle, ne zna, ali je već sada jasno da ono što se saopštava i nudi javnosti nije tačno.

Malezijski avion je već postao jedna od najvećih savremenih misterija. U potrazi je učestvovalo osam zemalja sa 17 brodova i 19 aviona, u Indijskom okeanu.

Neobično je da potragu predvodi Australija mada nije jasno zašto baš ta zemlja izuzev ako ne postoje neki drugi (tajni) razlozi. Australijski premijer Toni Abot je jednom izjavio da je takozvana crna kutija locirana u dubinama Indijskog okeana i da je uveren da je ta kutija pronađena. On čak tvrdi da je siguran da je to na dubini od 1.500 milja, severozapadno od Perta, u zapadnoj Australiji. Objavljeno je da je signal uhvatio australijski vojni avion Orion P-3.

Početkom oktobra 2017, australijski premijer je saopštio da se definitivno obustavlja potraga za malezijskim Boingom; ostaci aviona nisu pronađeni.

Bizarna šarada

Malezijski predsednik vlade Najib Razak je priznao da je sva ta šarada oko potrage za ostacima aviona i utvrđivanju navodne lokacije u Indijskom okeanu „bizarna“ i „teška za poverovati“. I još uvek niko ne zna šta se desilo.

Preuzete komande

Bivši premijer Malezije Mahatir Mohamad, koji je bio na čelu malezijske vlade od 1981. do 2003, kaže da se avion očigledno nije srušio, a šta se stvarno desilo znaju CIA i Boing, proizvođač aviona. Neko nešta krije, kaže Mohamad. Neko je iz daljine, kaže on, preuzeo komandu nad avionom, što je omogućeno novom tehnologijom.

Sutra – Dnevnički zapisi Siniše Ljepojevića (16): Bezolovna kampanja