A. Čukić
Kosovska Mitrovica

U svim svetskim previranjima, krizama i uspesima, gotovo da nezaobilazno mesto ima Balkan. U političkim krugovima se najčešće nudi objašnjenje da je to ne samo zbog geografskog položaja, nego i zbog njegove etničke strukture isprepletene malim narodima sa velikim ambicijama, besmislenim uverenjima u sopstvenu važnost i podložnim svakojakim stranim uticajima.

Posebno gađenje prema balkanskim žiteljima je imala politička misao u Nemačkoj tokom 19. veka, koju je preuzeo i Karl Marks ocenom da su balkanski narodi „etnički otpad“. Ta ocena je i danas dominantna na Zapadu.

Ponizne sluge

Verovatno, najveći svetski balkanolog, kanadski profesor grčkog porekla Leften Stavros Stavrijanos smatra, međutim, da je razlog što je Balkan u savremenoj istoriji bio deo svih kriza i previranja to što je on oduvek bio i ostao granica. Balkan je neka vrsta prirodne granice svetova i, šta se god događa u tim svetovima, ne može da ga mimoiđe. Tako je i danas. Iz te nezaobilazne granične prirode proističe i upotreba Balkana koju mnogi tumače i kao njegovu važnost.

Odatle potiče sklonost malih balkanskih zemalja da sebi daju veći značaj i važnost nego što ih objektivno imaju. Još uvek nema generalne saglasnosti šta je to u geografskom smislu Balkan. Većina, međutim, smatra da je to prostor između četiri mora, Jadranskog, Crnog, Jonskog i Egejskog, a njegova zapadna granica je na liniji Trst-Beč. Ta zapadna linija se najčešće osporava među Hrvatima i Slovencima koji ne žele da budu Balkanci.

Posle raspada srednjovekovnih balkanskih država, Balkan je vekovima bio deo velikih carstava, uglavnom Austrijskog i Otomanskog, što je bio najduži relativno miran period njegove istorije. Ali, carstva ne mogu večno da traju i ono što se zove savremenom balkanskom istorijom počinje raspadom tih carstava. Najnovija faza ratova, lomova i neizvesnosti je počela nestankom dveju imperija, prvo sovjetske, pa onda američke ili šire zapadne. Nestankom starih gospodara počinje bitka za Balkan koja i dan-danas traje i niko ne može da zna kako će se u ovoj istorijskoj fazi okončati.

Kako god se, međutim, okončala, gotovo da je sigurno da se mesto Balkana neće menjati – on je granica svetova i to će ostati. Jedino što se promenilo jeste mit o herojstvu i dostojanstvu balkanskih naroda. Balkanci su postali ponizne sluge.

Srbi stalno krivi

U savremenoj političkoj komunikaciji kada se kaže Balkan uglavnom se misli na prostor bivše Jugoslavije, pa je u velikoj meri zbog jugoslovenske sudbine ponovo u upotrebi termin „balkanizacija“ kojim ocenjuju rasparčavanje, mržnju i lokalne ratove.

Rušenjem Jugoslavije i raspadom Sovjetskog Saveza, Balkanom je praktično zavladao Zapad, tačnije Amerika. Glavni instrumenti te američke vladavine su Evropska unija i NATO. Vremenom je ta vladavina u jednom delu Balkana počela da slabi, što je otvorilo prostor za povratak Rusije, pa je među svetskim silama obnovljen balkanski rivalitet.

Mnogo je onih koji tvrde da je Balkan prostor intenziviranja sukoba Amerike i Rusije, ali u novim okolnostima i Amerike, i zemalja Zapadne Evrope.

Mnoge zemlje Balkana su postale članice zapadnih integracija i blokova, pa se Balkan, u geopolitičkom smislu, u stvari sveo na Srbe i Albance. I zaista, Albanci su uz Srbe postali glavni prostor zapadne politike na Balkanu. Zato se balkanska politika sada najčešće zove Zapadni Balkan.

Ključni instrumenti te politike su evropske integracije i ucene sudbinom Kosova i Metohije. Neizvesna je, međutim, sudbina i jednog i drugog instrumenta.

Posebno je zanimljiva pozicija Srba koje je Zapad izabrao za univerzalne krivce, šta god da se dogodi, Srbe proglašavaju krivcima. U dominantnom delu srpske elite vlada uverenje da bi se Zapad mogao ubediti da je pogrešno – ali nikako da Srbi u tome uspeju. Zašto? Zato što je to zabluda. To se dugo neće promeniti, sve do neke nove svetske kataklizme i novih istorijskih okolnosti.

Londonski Međunarodni institut za strateške studije u svojoj analizi Balkana ocenjuje, međutim, da regionu ne preti rat, iako mnogi o tome govore, ali da se demokratija „urušila“ i da „regionom vladaju autokrate i korupcija na šta Zapad žmuri“.

Pretnje ratom

Na Balkanu se neprestano govori o mogućim novim ratovima, i to skorim. Time, u stvari, uglavnom politička elita plaši narod kako bi opravdala sluganstvo svojim stranim gospodarima i poručila kako baš ta elita može da spreči nove ratove. Posebno se u Srbiji, poslednjih godina, u medijskim i krugovima političke elite preti da dolazi vreme nove regionalne nestabilnosti koja će pred Srbiju postaviti izuzetno ozbiljne izazove.

Javnost se svakodnevno bombarduje pretnjama, čak i ratom.

Turska Evropa

Naziv Balkan je relativno novijeg datuma. Pripisuje se Turcima na čijem jeziku „Balkan“ znači planina, pa su tako prema planinama u Bugarskoj i dali ime toj njihovoj tada novoosvojenoj teritoriji. Izvan Otomanske imperije, a u njeno vreme balkanski prostor se zvao Turska Evropa. Mnogo godina kasnije, uglavnom u nemačkoj političkoj terminologiji, uveden je termin Jugoistočna Evropa koji se i danas često koristi.

Po istoj jezičkoj logici ima još jedan prostor koji se zove Balkan. Ime Balkan ima i velika, brdovita i šumovita pokrajina u Turkmenistanu, na obali Kaspijskog mora. Njen glavni grad je Balkanabat.

Sutra – Dnevnički zapisi Siniše Ljepojevića (10): Rivalstvo svetskih sila