Po drugi put otkako se od 1901. dodeljuje Nobelova nagrada za književnost, ovo odlikovanje odlazi u ruke jednom mađarskom piscu. Posle Imrea Kertesa 2002. Laslo Krasznahorkai je drugi mađarski umetnik kojem se dodeljuje ova najprestižnija svetska književna nagrada. Međutim, njegova dela su pre nekoliko nedelja uklonjena iz nastavnog plana mađarskih škola.
Na tragovima Franca Kafke
U obrazloženju dodele ovogodišnje Nobelove nagrade, Švedska akademija je u Stokholmu saopštila da ove godine dodeljuje nagradu 71-godišnjem mađarskom književniku zbog njegovog “impresivnog i vizionarskog dela, koje usred jednog apokaliptičnog terora osnažuje moć umetnosti”.
Kako dalje stoji u obrazloženju, Krasnahorkai je “veliki epski književnik” koji pripada srednjoevropskoj tradiciji koja se proteže od Franca Kafke do Tomasa Bernharda, “a obeležena je apsurdnim i grotesknim preterivanjima”, objasnili su članovi žirija.
Krasnahorkai živi u Budimpešti, Beču i u poslednje vreme u Trstu gde se, kako piše britanski časopis “Magazin” u uvodu intervjua sa književnikom, “sklonio od režima Viktora Orbana”. Krasnahorkai je u Berlinu 2008. gostovao kao profesor na Slobodnom univerzitetu (FU), a za vest o Nobelovoj nagradi je saznao u Frankfurtu, piše Dojče vele.
Već godinama favorit
Krasnahorkai već godinama spada među najuži krug favorita za Nobelovu nagradu za književnost. Ovaj Mađar je sredinom 1980-ih objavio svoj književni debi romanom “Sátántangó” (Satanski tango), nakon što je prethodno studirao pravo i mađarski jezik i književnost. Njegova dela često se opisuju kao postmoderna i apokaliptična, i snažno pod uticajem književnih velikana poput Franca Kafke i Samjuela Beketa.
Kao ovogodišnji favoriti za Nobelovu nagradu za književnost proteklih dana su se u medijima spominjali Australijanac Džerald Marnejn, Japanac Haruki Murakami i Švajcarac Kristijan Kraht.
Nakon što je prošle godine iznenađujuće Nobelova nagrada za književnost pripala korejskoj književnici Han Kang, očekivalo se da će ove godine nagrada biti dodeljena “piscu iz zapadnjačkog kulturnog kruga”.
Krasnahorkai je ove godine u Austriji dobio i Državnu nagradu za evropsku književnost, a tom prilikom je istaknuto kako su njegova, kao i dela nobelovca Imrea Kertesa, uklonjena iz nastavnog plana škola u Mađarskoj. Nobelova nagrada za književnost je dotirana sa oko milion evra, a nagrada će biti dodeljena 10. decembra u Stockholmu.
“Srećan sam, miran i vrlo nervozan”
– Istovremeno sam jako srećan, miran i vrlo nervozan – rekao je Krasnahorkai nakon objave da je dobio Nobela. Svoj težak i zahtevan stil sam je opisao kao “stvarnost istraživanu do ludila”. Njegova sklonost dugačkim rečenicama i retkim prekidanjima odlomaka piscu su doneli i kvalifikaciju “opsesivnog”.
Laslo Krasznahorkai rođen je 5. januara 1954. u Đuli na jugoistoku Mađarske, u blizini granice sa Rumunijom i drugi je Mađar, posle Imrea Kertesa, koji je dobio Nobelovu nagradu. Osim u Mađarskoj, gde ga mnogi smatraju jednim od najvažnijih živih pisaca, njegova dela čitana su prvenstveno u Nemačkoj, gde je živeo niz godina.
Radnju svojih romana smešta širom Srednje Evrope, u mađarske i nemačke gradove i sela, da bi zatim pobegao i na Daleki Istok, pod dubokim utiskom putovanja u Kinu i Japan.
