Mada su im dobri ljudi iz Elektroprivrede Srbije i čitaoci “Vesti” pomogli da prošle godine sagrade novu kuću, Svetlana i Darko Jelić iz zabitog sela Janturine na Pešteru, sa sedmoro svojih mališana, i ovu zimu čekaju u staroj brvnari bez vode i struje. Zato, njihovi đaci domaće zadatke još pišu uz svetlo petrolejke.
– Iako su nam dobri ljudi iz Novog Pazara pomogli da sa dva kauča i tepihom opremimo jednu sobu, još nismo uspeli da se uselimo, jer smo nemamo da kupimo nameštaj i najosnovnije aparate za domaćinstvo. Nedostaje nam novac za sto i stolice, bar još dva kauča ili kreveta, itisone, kuhinju, sudoperu, električni, šporet, frižider… Po nekoj našoj računici, za useljenje nam je potrebno još oko 2.000 evra, za nas su to ogromne pare koje od naše stoke ne možemo da zaradimo – kaže Svetlana Jelić, majka: Mića, Miloša, Marka, Marjana, Marije, Marijane i Milice.
Na sreću, u novoj kući, udaljenoj od stare oko pola kilometra, imaju struju i kupatilo, pa deca bar mogu da se okupaju. Nekada odu i da pod sijalicom uče ili napišu domaći zadatak.
– Daće Bog da se uskoro i uselimo. Da li će to biti ove, iduće ili neke druge godine još ne znamo, jer to ne zavisi od nas – dodaje Svetlana.
Da porodica Jelić bar malo bude bliža useljenju u novi dom pobrinula se ovih dana porodica Antonijević iz Montreala u Kanadi koja je Svetlani, Darku i deci poslala donaciju od 150 kanadskih dolara.
– Imamo nešto novca od ranijih donacija. Kupićemo frižider ili električni šporet, hvala mnogo dobrotvorima. Mada se još nismo uselili, naš život se promenio na bolje, a naša deca, koja su godinama živela u mraku, sada imaju perspektivu. Hvala svima koji su nam pomogli – naglašava Darko Jelić.
Porodica Antonijević iz Montreala poslala je 150 dolara i porodici Baždar iz Sjenice koja živi od socijalne pomoći i donacija dobrih ljudi iz ovog kraja i dijaspore. Svi članovi porodice Baždar su teško bolesni, starina Raho je nepokretan i na postelji, a četvoro njegove dece: Elko, Safija, Sabaheta i Ela imaju ozbiljne psihičke probleme i smetnje u razvoju. Donacije dobrih ljudi omogućuju im da kupe ogrev, plate struju, nabave namirnice, obezbede lekove… Porodici Baždar stiglo je još 100 evra od porodice Huseinović, poreklom iz Novog Pazara, koja živi i radi u Nemačkoj.
– Kupićemo bar još jednu tonu uglja, hladna je Sjenica. Naš šporet gori non-stop, drva i uglja nikad dosta. Biće nešto i za najneophodnije namirnice i lekove – priča Elko Baždar i moli nas da prenesemo veliku zahvalnost dobrotvorima iz Kanade i Nemačke.
Najbolji đak u svojoj generaciji
Donacija od 130 dolara, dar Ljiljane i Slobodna Joksića iz Sidneja, uručena je i Nikoli Matkoviću, izvanrednom učeniku novopazarske gimnazije, inače dugogodišnjem đaku-pešaku. Nikola živi u zabitom Vučiniću na padinama Golije, do autobusa pešači pet kilometara u jednom pravcu, ali to mu ne smeta da bude najbolji u svojoj generaciji. Želja mu je da pomogne svojim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi i da jednoga dana postane profesor ili inženjer.
– Dogovoriću se sa roditeljima šta nam je najpotrebnije. Sigurno ću većinu donacije potrošiti za autobus i tople obroke u školi. Hvala beskrajno donatorima iz Australije. Od prvog razreda osnovne škole uz mene i moje roditelje su humanitarac Hido Muratović, “Vesti”” i dobri ljudi iz celog sveta, mnogo su nam pomogli, nikada im se ne možemo odužiti, želimo im svu sreću ovoga sveta i dobro zdravlje – poručuje ovaj odlikaš sa Golije.
Pomoć Zlatne kapi
Porodici Baždar mnogo pomaže i humanitarno udruženje Zlatna kap iz Sjenice, koje okuplja dobrovoljne davaoce krvi iz ovog kraja. Iz ovog udruženja poručuju da će i ubuduće biti uz Raha, Elka, Safiju, Sabahetu i Elu, ali da će se truditi da pomognu i drugim nevoljnicima iz Sjenice i s Peštera. Krv članova ovog udruženja spasla je mnogo ljudi u ovom delu Srbije, neki od članova dragocenu tečnost dali su i po 100 i više puta.
