Redovni čitalac "Vesti" Damir iz daleke Australije poželeo je nedavno da pruži podršku devetoipogodišnjem Dejanu Mariću iz Zvornika, koji se bori s metastazama kičmene moždine, posledicama tumora na mozgu, poslavši mu novčani dar od 200 dolara sa željom da što pre ozdravi. Ovaj prilog pristigao posredstvom naše redakcije, zajedno sa prethodnim donacijama N. S. iz Frankfurta od 50 evra i 100 dolara porodice Vasilić iz Adelejda, o kojima smo pisali, u beogradskom Dopisništvu "Vesti" preuzeo je otac Predrag Marić zajedno sa sinom Dejanom. Stigli su nedugo pošto je ovaj mališan obavio i osmi ciklus hemioterapija u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
|
Neizvesnosti nikad kraja Pored sina, Predrag Marić, brižni otac, strepi i za suprugu Ivanu, čije se zdravstveno stanje pogoršalo. I to samo nekoliko godina pošto se već jednom i sama izborila s karcinomom.
|
– U ovim trenucima svaka pomoć i podrška mnogo znače. Razlog je to što Dejana uskoro očekuje i operacija očiju kod ruskih specijalista u Novom Sadu kako bi pokušali da mu vratimo vid. Hvala tim dobrim ljudima do neba, pre svega na ljudskosti, dobroti i spremnosti da pomognu, a koji nas čak i ne poznaju. Iskoristio bih ovu priliku i da se zahvalim Mladenu Jovanoviću iz Nemačke, rodom iz Zvornika, koji nam je nedavno poslao donaciju od 100 evra, a pomagao nam je i pre toga u nekoliko navrata. Baš kao i Dragan Sprečo iz Čikaga, koji nam je poslao 150 dolara, a prethodnog meseca 200. Samo zahvaljujući ovakvim ljudima i njihovim dobrim željama, iskreno verujem, da će se naš sin iščupati iz pakla u kojem se našao. Ostaću njihov večiti dužnik – rekao je Predrag Marić i dodao:
– Ono što me je skoro potreslo jeste Dejanov žestok epi-napad pre nego što je primio novi ciklus hemioterapija. Bio je propraćen jakim gušenjem. Bukvalno je nekoliko minuta bio u komi. Mislio sam da ćemo ga zauvek izgubiti, što se na sreću nije dogodilo. Zato ćemo morati Dekija da dovedemo 24. marta u beogradsku Univerzitetsku kliniku u Tiršovoj kako bismo ispitali uzrok napada. Njegovi nalazi ne pokazuju ništa neuobičajeno, čak su dobri, što i lekare zbunjuje. Tada ćemo najverovatnije obaviti i pregled magnetnom rezonancom i saznati da li su se povukle sve maligne ćelije s kičmene moždine, kojih je bilo 15 odsto. Zaista, ne postoje reči kojima bih se zahvalio svim dobrim ljudima širom sveta za sve što su učinili za nas. Da nam nisu pritekli u pomoć, ne bismo mogli redovno da dovodimo Dejana u Beograd, niti moogli da mu omogućimo kvalitetno lečenje, lekove i negu. Samim, tim ne smem ni da pomislim šta bi sa njim bilo. Još jednom, hvala svima!
Na reči svog oca, mali Dejan je kratko i jasno poručio svojim dobročiniteljima:
– Sve vas mnogo volim!
