Skoro da ne prođe dan, a da naši čitaoci i drugi dobri ljudi rasuti širom sveta, od Amerike do Australije, u Rašku oblast Sandžak, mnogima rodni kraj, ne pošalju bar po jednu donaciju. Nekada ih u jednom danu, kao ovom prilikom, bude i po nekoliko. Tako je ovog puta iz Kanade stiglo ukupno 200 evra, iz Francuske takođe 200 evra, a iz Švajcarske 400 tamošnjih franaka za osmoro nevoljnika.
Porodica Milosavljević iz Toronta, poreklom sa ovih prostora (sever Kosova), poslala je 200 evra, od kojih je po 100 evra namenila siromašnom Vukomiru Tomoviću iz Novog Pazara, koji sa mnogo muke i velikom upornošću sam brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, kao i samohranoj majci Mihriji Murić iz zabitog sela Stup kod Rožaja, koja takođe sama, u muci i sirotinji, radeći najteže muške poslove, jedva prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
– Svaka donacija meni, Ivanu i Peđi donosi veliko olakšanje, jer bar mesec dana ne strahujemo hoćemo li imati za hranu, lekove, ogrev i struju. Nemoćni smo da bilo šta radimo i zaradimo, a pošto ni od države nemamo neke značajnije pomoći, prinuđeni smo da se snalazimo kako znamo i umemo. Hvala bogu, pa nas čitaoci “Vesti” razumeju i kad god smo u nevolji, po neki dobrotvor nam pritekne u pomoć. Porodici Milosavljević iz Kanade šaljemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost – ističe Vukomir Tomović kome su naši čitaoci svojevremeno pomogli da u novopazarskom prigradskom naselju izgradi kuću.
Hrabroj Mihriji Murić poslednja godina bila je posebno teška, zbog korone i višemesečne izolacije.
– Posla nema, a prihoda niotkud – žali se Mihrija Murić.
Ističe i da joj donacije naših čitalaca i povremena pomoć humanitarca Hida Muratovića život znače.
– Ne znam kako bih prehranila i školovala sinove da nije bilo dijaspore i čitalaca “Vesti”. Pomažu nam duže od decenije i kad god bukvalno ostanemo bez svega, stigne po neka donacija koja je nama, kolika god da je, velika kao kuća. Od ove donacije iz Kande zato ćemo najpre kupiti brašno, a za ostalo, koliko pretekne – poručuje ova hrabra žena i majka.
Još 200 evra, stiglo je od našeg čitaoca Munevera Hamidovića iz Francuske, takođe rodom sa ovih prostora, od kojih je po 100 evra namenjeno Novopazarki Bajri Suljević i porodici Bandović iz sela Gradac kod Sjenice. Teško bolesna i izuzetno siromašna Bajra Suljević, kojoj naši čitaoci pomažu duže od decenije, već punih 27 godina sama i u podstanarskoj sobici za koju mesečno mora da stvori 200 evra. Brine o teško hendikepiranoj i potpuno nepokretnoj ćerki Arijeti.
– Svaki dar za nas je spas. Neka se našem dobrotvoru dobro još boljim vrati – poručuje Bajra.
Sa mnogo problema, prouzrokovanih bolešću i siromaštvom, suočava se i porodica Slobodana Bandovića koja je, takođe, već dugo štićenik našeg Humanitarnog mosta. Vrednu donaciju od 400 švajcarskih franaka poslala je i anonimna porodica iz Ženeve koja je na ovaj način (po 100 franaka) želela da pomogne siromašnom i teško bolesnom starcu Dušimiru Vuksanoviću iz zabite Pačevine na padinama Golije, supružnicima Milanku i Dilji Drobnjak iz Pasjeg Potoka na Rogozni, baki Fehi Ćosović iz sela Braćak na Pešteru i porodici Baždar iz Sjenice, na čemu im se svi neizmerno zahvaljuju.
Radiša mora na pripreme za školu
– Nama su čitaoci “Vesti” pomogli da sagradimo kuću, u koju se na žalost još nismo uselili, i da lečimo sina Radišu koji sve do pete godine uopšte nije govorio. Nadamo se da ćemo uskoro rešiti probleme sa strujom, koja koči useljenje, i da će naš Radiša, nakon rada sa logopedima u Sjenici i Novom Pazaru, od iduće jeseni krenuti u školu. Za sve što smo postigli beskrajno smo zahvalni dobrom ljudima iz naše dijaspore i komšijama iz Sjenice i sa Peštera. Donacija dobrotvora iz Francuske pomoći će nam da Radišu tokom leta pripremimo za školu – naglašava Slobodan Bandović.
Molim se za vas
– Ja sam bio polumrtav i otpisan. Mislio sam da moždane udare koje sam imao neću preživeti, a i ako ih preživim da ću umreti od gladi i sirotinje. Tako bi i bilo da mi skoro deset godina redovno ne pomažu i u životu me drže dobre komšije iz susednih sela i divni čitaoci “Vesti”. Bogu se molim za moje spasioce, želim im dobro zdravlje i svaku sreću u životu – priča usamljeni starac Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije koji porodici iz Ženeve šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost.
