Do sela Stropsko u okolini Vranja i stare kuće siromašne trinaestočlane porodice Ljubisavljević stižemo kada se na jugozapadu grada isključimo sa asfaltnog puta na zemljani, koji se krivudavo spušta prema Stropskoj reci i crkvi Svete Petke. U neposrednoj blizini omanji plastenik, a sa leve strane neuređeno dvorište i u pročelju kuća gde nas veselo dočekuju majka Dragana sa 15-godišnjom Milicom, šestogodišnjom Natalijom i četvorogodišnjom Dijanom. U sobi spavaju dvogodišnji Milan i šestomesečna beba Martina. Glava kuće Dragan je u nadnici u susednom selu Dapčevac a deca: Aleksandra (15), Anđela (14), Kristina (13), Anastasija (11), Adrijana (10) i Tamara (9) su u školi.
Iz kuće trče bosonoge Dijana i Natalija iako je zubato sunce… Tako su navikle, kaže majka, pa kad i ima obuće, one po starom, zaborave da obuku. Dolaze da pozdrave novinare "Vesti", da nas odvuku u jedan sobičak natrpan do vrha, da nam pokažu kakve su lepe stvari dobili koje su im doterane kombijem sa poklon paketom, a dar je dobrotvorke Stane Jovanović i njenog sina Dragutina iz Nemačke koja je danima pažljivo i s ljubavlju birala odeću, obuću, dušeke pa čak i televizore iz Crkvenog centra SPC u Minhenu.
– Hvala im, puno im hvala, ovo je premija na lutriji, tako nekako dođe. Nikad ništa bolje nismo dobili, deca su presrećna, posebno se raduju televizoru, a meni milo zbog kolica za bebu. Šetaćemo je ovde po dvorištu, ima prostora koliko hoćemo. Dobili smo puno toga što je unelo radost u kuću i odagnalo naše svakodnevne brige: ima tu odeće, obuće za sve nas, posteljine, dva dušeka, sredstva za ličnu higijenu, hrane. Vidi se da je to birala neka dobra ruka – oduševljeni su domaćini.
– Zahvaljujući donaciji čitalaca koja nam je došla kao kec na jedanaest, okupili smo malo stado od šest koza i jednog jarca. Kupili smo još jedno svinjče, pa će dečica zimi omastiti brk… Imamo mleka i sira, radimo svi i kad podelimo posao sve ide kao po loju. Sad zahvaljujući kozjem mleku, hvala Bogu i dobrotvorima, deca se ne razboljevaju, nema prehlada kod nas… I ako nešto stigne to se "otrepće" na nogama. Pogledajte ove što spavaju, Milana i bebu Martinu, obrašćići im okrugli, crveni, jedri… Život nam se promenio iz temelja, siromašni smo još, ali gladi i bede više nema. Nećemo da se žalimo, vreme je da se radujemo i zahvaljujemo – kaže Dragana koja tri puta dnevno spremi po 11 obroka, samo za mališane.
Moramo da se rastanemo, poručujemo da nas obaveštavaju kako žive jer ide zime i neće biti lako da se prehrani 11-oro dece od dnevnica nadničara Dragana. Posla će biti sve manje. "Samo da je zdravlja, da nam deca nisu gladna, ništa drugo ne želimo", ispraća nas presrećna Dragana.
|
Pun pogodak
Red pred televizorom
|
