Foto: MN Press
Dragan Džajić

Slavni srpski fudbaler Dragan Džajić našao se u najužem izboru uglednog „Frans fudbala“ za člana najboljeg tima svih vremena. Tim će biti formiran po sistemu 3-4-3, a kandidat za poziciju levog krila je naš Džaja. Jedan od najvećih fudbalskih zvezda u klupskoj istoriji Crvene zvezde našao se u društvu Kristijana Ronalda, Ronaldinja, Olega Blohina, Karl-Hajnc Rumenigea, Rivalda, Rivelinja, Rajana Gigsa, Hrista Stoičkova, Tijerija Anrija i ostalih vedeta od kojih će biti izabrano najboljih 11. Činjenica da se Džajić nalazi u odabranom društvu i to fudbalera koji su tek nedavno završili karijeru, a neki poput Ronalda još uvek igraju govori kakav je as bio. Mlađe generacije nisu imale sreću da uživo gledaju majstorije vihornog levog krila. Džaja je imao odličan dribling, kojim je lako izbacivao protivnika iz igre. Zbog „produženog levog stopala“ idealnim centaršutevima je pogađao svoje napadače „u trepavicu“. Njima je samo preostalo „da se poklone“ i pošalju loptu u mrežu.

Za loptom je počeo da trči kao bosonogi dečak u rodnom Ubu. Često je zbog fudbala i sakupljanja sličica tadašnjih zvezda izostajao iz škole zbog čega su sledile vaspitne mere od roditelja. Možda najznačajniju ulogu u Džajinoj karijeri ima njegov stariji brat Dragoljub, koji mu je omogućio da se pojavi na velikoj sceni. Dragoljub je bio pozvan da pojača ekipu valjevskog Metalca na prijateljskoj utakmici protiv omladinaca Crvene zvezde. Njegov uslov da odigra meč bio je da mlađi brat Dragan takođe dobije šansu jedno poluvreme. Iako skeptičan prema mršavom i krhkom dečaku, trener Metalca mu je pružio priliku. Džaja je odigrao odlično, postigao dva gola, a crveno-beli za njega nisu imali rešenje. Od tog trenutka otvorili su se putevi svetske fudbalske karijere. Iako je bio izuzetno talentovan, kako sam često ističe, sve što je ostvario kao fudbaler postigao je ogromnim radom. Počele su da stižu brojne ponude. Džaja se već bio dogovorio sa Partizanom, da bi zbog prijateljstva njegovog oca sa čelnicima crveno-belih u minut do 12, ipak, otišao na „Marakanu“. Potonja treća Zvezdina zvezda je u crveno-belom dresu odigrao rekordnih 590 utakmica i postigao 287 golova. Debitovao je sa 17 godina 1963. i dres voljenog kluba nosio do 1975. Posle dve sezone u francuskoj Bastiji vratio se na „Marakanu“ i odigrao još jednu sezonu, pre nego što je završio igračku karijeru. Ubrzo posle toga postao je direktor Crvene zvezde. Stvorio je tim koji je osvajanjem Kupa šampiona i klupske titule prvaka sveta ostvario najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala.

Majstorstvo Dragana Džajića u to vreme najboljeg levog krila sveta na svojoj koži najbolje je osetio Hose Antonio Kamačo. Još se prepričavaju čuveni Džajini dueli sa Realovom vedetom, kada mu je više puta efektnim driblinzima „lomio kičmu“. U duelima sa najboljim srpskim fudbalerom loše je prolazio i čuveni nemački reprezentativac Berti Fogts.

Ono što je legendarni Pele za Brazil, to je Džajić je za Srbiju. Čuveni majstor sa Kopakabane uvek je isticao da mu je žao što Džaja nije Brazilac. Upravo zbog njega je na svom oproštaju od fudbalskog terena i svoj poslednji meč pozvao tadašnju reprezentaciju Jugoslavije. U državnom timu bio je nezamenljiv. Njegov legendarni gol Englezima u polufinalu Evropskog prvenstva 1968. bio je u izboru za najlepši pogodak na šampionatima Starog kontinenta. Džaja je pre nego što je krenuo u profesionalne fudbalske vode upisao učiteljsku školu. Prosveta je možda izgubila dobrog nastavnika, ali je zato fudbal dobio odličnog profesora.