Da se ozbiljni pozorišni komadi izvode pred publikom u dijaspori, to je uglavnom retka i – hrabra pojava. Na to se odvaže samo glumci koji su sigurni u sopstvene, ali i kvalitete ljudi kojima se obraćaju. Glumica Vesna Čipčić jedna je od takvih. Njena monodrama "Oskar i mama Roz" rađena prema bestseleru Erika Emanuela Šmita i u režiji Nebojše Bradića izvodi se već deset godina na daskama Beogradskog dramskog pozorišta, ali i širom sveta gde ima naših ljudi. Prošlog vikenda u glumi ove vrsne umetnice uživali su i Berlinci.
– Znate šta, iskrena da budem, publika u dijaspori očekuje da kad se pojavim na sceni bude neka komedija, da to bude nešto što će ih podsetiti na neke serijale, filmove, gde sam igrala komične uloge. Međutim, moje iskustvo je više nego fantastično. Jeste to iznenađenje i za publiku, ali smatram da je ova monodrama tako izvanredno napisana. To je himna životu, bez obzira koliko ona bila tugaljiva, ozbiljna i tragična, zapravo govori o tome koliko možemo da utičemo na lepotu našeg života, bez obzira na to kako nam je već predodredio Višnji – kaže Vesna Čipčić.
Monodrama govori o mami Roz, koja pronalazi pisma dečaka Oskara kojima se on obraća Bogu. Ta pisma, inače, opisuju 12 dana Oskarovog života u bolnici, šaljivih i poetičnih, ispunjenih istinama o životu, bolesti, ljubavi…
– Žao mi je, međutim, što večeras nisam igrala u crkvi, jer mislim da je to ambijent rođen za predstavu "Oskar i mama Roz", jer nije ništa lepše nego da se u samoj crkvi obraćate Bogu – kaže Vesna, koja je izvela monodramu u sali berlinske opštine Šarlotenburg.
Sa ovom predstavom je, inače, gostovala u Njujorku, Čikagu, Rijeci, Tuzli, Ženevi i svuda je, kako kaže, bila odlično primljena.
– Ako ne postoji taj neki misionarski posao u nas glumaca, džaba ga bilo, jer znate, ništa lakše nego doći i ispričati viceve koji su smešni. Mislim da i naša publika u dijaspori zaslužuje nešto mnogo ozbiljnije i kvalitetnije, a bogami i mi glumci. Videli ste kako su ljudi lepo pozdravili predstavu. Prema tome, svaki taj pomak smatram misionarskim i, kako sam sklona da kažem, neka je dvoje ljudi u sali do kojih je ova priča došla i koje je dirnula, ja sam zadovoljna i srećna.
Međutim, na molbu organizatora Budimira Markovića, u drugom delu Vesninog nastupa ona je ipak zasmejala Berlince odlomcima iz "Ženskih razgovora" prema knjizi Mirjane Stepanović "Saveti kako kuvati i bariti muškarce".
Kako uspeva godinama da odneguje svoj životni i glumački optimizam, pitali smo je.
– Nemam vremena da budem loše, to je prvo. Kao drugo, to je sigurno i stvar genetike, a treće, kao što Erik Manuel Šmit kaže, lepota života i lepota koju svakodnevno možemo da prigrabimo za sebe je da je dovoljno samo to da otvorimo prozor i pogledamo taj lepi dan koji se rađa. Zaista mislim da nije potrebno mnogo da bi čovek bio radostan i da je svako od nas zaslužio, bez obzira kakvih osobina bio, možda manje ili više dobar, bar taj jedan osmeh, kojim se na kraju krajeva, nekad i branimo.
|
Dečak pesnik
|
