Tanjug
Brži protok robe i ljudi: Carinski terminal i most

Most Bratoljub preko Drine, od nedelje spaja Republiku Srpsku i Srbiju između Bratunca i Ljubovije, a svečano je pušten u rad i integrisani granični prelaz koji je sagrađen na kompleksu ukupne površine tri hektara.

Most je građen u periodu od 2015. do 2017. godine, ali je njegovo stavljanje u funkciju blokirao prošli sastav Saveta ministara. Ipak, posle četiri godine besmislenog otezanja, pokazalo se da je nemoguće zaustaviti povezivanje Srbije i Srpske i jednog naroda s obe strane Drine. Reč je o građevinskom poduhvatu dugačkom 227 i širokom 14 metara, koji stoji na osam stubova, od kojih su četiri u reci. Srbija je za ovaj projekat izdvojila 13 miliona evra i građani Republike Srpske kažu da očekuju veći promet robe i privrednog oživljavanje i razvoja ovog kraja.

– Blago nama, kada imamo ovakvu maticu – vele meštani Bratunca i okoline i otkrivaju da su se mostu nadali i maštali o njemu još pre rata, jer svakoga dana Drinu tu pređe 5.000 ljudi.

Završeni su davno svi pristupni putevi od Bratunca ka mostu, izgrađena su i opremljena sva zdanja granične vlasti i policije, carine i raznih inspekcija. Svi pregledi će se, po dogovoru, odvijati na levoj obali Drini, čije vlasti finansiraju taj deo posla. Prelaz će imati po tri ulazne i izlazne trake, kao i traku za bicikliste.

Šta će nam granica

Most i granični prelaz svečano su otvorili ministar komunikacija i transporta u Savetu ministara BiH Vojin Mitrović i ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin koji je poručio da nas Drina deli onoliko koliko joj to dopustimo.

– Sa obe strane reke živi isti narod. Radujemo se istim stvarima, verujemo u mir i nadamo se da će ova deca koju ste danas doveli, a na čemu sam vam beskrajno zahvalan, rasti u boljim vremenima nego što smo mi. Ovaj most predstavlja nadu. Jer, kad god pričamo o Evropi, kažemo da je bez granica. Pa što onda među Srbima mora da bude granica – kazao je Vulin.

Slobodna carinska zona

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković istakao je da most Bratoljub treba da omogući prosperitet ljudi koji žive na tom prostoru, i to na obe obale Drine. Višković je istakao da je u trenutku kada je dogovorana izgradnja ovog objekta kod Bratunca vizija bila da sa obe strane budu izgrađene slobodne carinske zone, da se tu grade objekti i zaposle ljudi da bi radili, opstali i ostali.

– U ime institucija Republike Srpske zahvaljujem se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za podršku i činjenicu da je Srbija izgradila ovakav most, dok je Uprava za indirektno oporezivanje BiH uradila zajednički prelaz, a Vlada Republike Srpske pristupne saobraćajnice – rekao je Višković.

Primer saradnje

Vojin Mitrović, ministar komunikacija i transporta BiH, rekao je da gradnja ovog mosta i kompleksa oko njega treba da bude primer svima u regionu kako se stvaraju dobri odnosi, ali i da određeni konflikti mogu uz dijalog da se reše.

– Ovaj i svi granični prelazi koji će biti građeni u narednom periodu predviđeni biće integrisani. To znači da protok robe, putnika i kapitala teče uz samo jedno zadržavanje i proveru – poručio je Mitrović.

Temelj razvoja

Najviše razloga za radovanje imali su gradonačelnici Bratunca i Ljubovije.

Srđan Rankić, načelnik opštine Bratunac, kazao je da je ovo trebalo da bude damo početak uspešnih projekata kulturnog povezivanja i svake druge saradnje.

– Preko ovog mosta će brže, bolje i sigurnije stići brat do brata, biznismen do poslovnog partnera, roba do kupca i putnik do kuće – istakao je Rankić.

Milan Janković, njegov kolega iz Ljubovije istakao je da je reč o velikom danu za obe opštine.

– Ova divna građevina decenijama će nas spajati i pomoći nam da se ekonomski razvijamo i budemo bliži jedni drugima – kazao je Janković.

Svečano: Aleksandar Vulin i Vojin Mitrović

Na redu gasovod i elektrane

Premijer RS Radovan Višković rekao je da most Bratoljub neće biti poslednji takav objekat, jer se veoma brzo očekuje sličan na Savi kod Rače, čime će se Bijeljina povezati sa auto-putem putem u Srbiji. Baš u to vreme, u Beogradu su se sastali Aleksandar Vučić i član Predsedništva BiH Milorad Dodik, a predsednik Srbije otkrio je da je tema razgovora, osim regionalnih pitanja, bila i izgradnja auto-puta Kuzmin – Rača – Bijeljina.

Takođe, razgovaralo se i o izgradnji gasovoda između Srbije i Republike Srpske i drugih infrastrukturnih objekata. A takvih zajedničkih projekata, koji jačaju privrede Srbije i Srpske, zaista je mnogo.

Tako je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović početkom godine navela da Srbija gradi puteve prema BiH u vrednosti od 1,7 milijarde evra. Takođe, na snazi je sporazum o rekonstrukciji 11 zajedničkih mostova, za šta je Srbija obezbedila iz budžeta 15 miliona evra u naredne tri godine. Pri tom, planira se železnička veza između Beograda i Sarajeva.

Takođe, magistralni gasovod kojim će Republika Srpska i Federacija BiH biti povezane na transportni sistem Srbije i gasovod Balkanski tok treba da bude završen za pet godina, kako je predviđeno sporazumom potpisanim u martu. Dužina gasovoda na teritoriji Republike Srbije iznosiće oko 90 kilometara, a u Srpskoj oko 320. Planirano je da kapacitet ovog gasovoda bude 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Pritom je Beograd ponudio Republici Srpskoj i Federaciji BiH da skladišti njihov gas u Srbiji. Ovaj dokument još više dobija na značaju, ako se zna da je prilikom sastanka Aleksandra Vučića i Vladimira Putina prošle sedmice u Sočiju Srbija dobila najnižu cenu u Evropi, 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Od izuzetnog značaja za Srbiju i Srpsku je i zajednička gradnja tri hidroelektrane u slivu Drine. Reč je o investicionom projektu vrednom oko 460 miliona evra. Radovi na izgradnji HE Buk Bijela već su počeli, a uskoro će isto biti i sa HE Foča i HE Paunci. Reč je o ukupno oko 180 megavata instalisane snage, što odgovara snazi bloka 2 u HE Đerdap 1. Reč je o velikim projektima, pošto će samo HE Buk Bijela biti na brani dugoj 197, a visokoj 68 metara i akumulacijom od 15,7 miliona kubnih metara vode.

Let u Trebinje 2023.

Među glavnim zajedničkim projektima je i gradnja 105 miliona evra vrednog aerodroma u Trebinju, na koji će prvi putnički avioni sletati već od 2023. godine. Pista će biti dugačka 3,5 kilometara i i roka 45 metara, a putnički terminal će imati 700 metara kvadratnih. Godišnje bi aerodrom trebalo da primi tri miliona putnika, a planiran je i kargo terminal, četiri puta veći od susednog u Dubrovniku.

Premostićemo i Savu

Radovi na izgradnji novog auto-puta Kuzmin-Sremska Rača, kojim će biti povezana Bijeljina sa Srbijom, odvijaju se u najboljem redu. Obrisi novog puta već su vidljivi, a izvođač radova je turska kompanija Tašjapi, koja je objavila video snimak deonica do Sremske Rače, gde su na reci Savi u toku završni radovi na izgradnji novog mosta. Tajšapi obećava da će radovi biti završeni do kraja 2022. godine.

Srbija je prošle godine krenula u izgradnju prve deonice, od Sremske Rače do Kuzmina, u dužini od 18 kilometara, a vrednost investicije je 220 miliona evra. U okviru izgradnje ovog auto-puta traje i izgradnja novog mosta na Savi u Sremskoj Rači, ukupne dužine 1.310 metara. Most se sastoji od prilaznih betonskih konstrukcija na levoj i desnoj obali Save, dužine 530 i 450 metara i čelične konstrukcije nad rekom duge 330 metara.