Nacionalizam u liku zla na planeti bila je osnovna nit poruke predsednika Francuske Emanuela Makrona na parskom Forumu mira.
– Svet se danas suočava s krizom političkih i ekonomskih sistema, pre svega s krizom demokratije, a unilateralizam rađa nacionalizam koji vodi u ratove – rekao je Makron pred velikim brojem svetskih zvaničnika.
Ne bez razloga, jer iako se krajnje desno Nacionalno okupljanje Marin Le Pen nije proslavilo na izborima u Francuskoj, na ovogodišnjim evropskim su uzeli 0,9 odsto više od Makronove partije. Uspon desnice analitičari vide u nezadovoljstvu građana globalizacijom, imigracijama, razvodnjavanju nacionalnog identiteta. Smatraju da je njihov populizam opasan jer slabi demokratske institucije, a Makron postavlja pitanje može li nacionalizam da odvede u nove oružane sukobe.
– Ne može – kaže za “Vesti” stručnjak za bezbednost Darko Trifunović koji izjavu francuskog predsednika vidi kao priču za biračko telo i pokušaj da on popuni evropsku političku prazninu koja će nastati “dobrovoljnim povlačenjem, prve među jednakima, nemačke kancelarke Angele Merkel”.
Ističe da je sinonim za nacionalizam voleti svoju i poštovati druge nacije.
– Makron zna da šovinizam nosi negativnu konotaciju, a ne nacionalizam koji desničari pokušavaju da otmu. On očito nema rešenja za stanje u svojoj zemlji i baca prašinu u oči izjavama koje ukazuju na odsustvo ideologije – kazao je Trifunović.
On smatra da geopolitička situacija otvara prostor za povratak desnice.
– Socijaldemokratska opcija izgleda nema šta da ponudi biraču osim praznih priča, zbog čega i jača desnica, iako se zna da ništa dobro nije donela planeti – upozorio je Trifunović
Mada ultradesnica još uvek nije velika pretnja ostalim opcijama na političkoj sceni, evidentno je da joj nekoliko godina unazad raste popularnost na evropskom tlu. U Nemačkoj je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD), nastala pre svega šest godina, 2017. godine prvi put je ušla u parlament i sa 12,6 odsto osvojenih glasova, postala je najveća opoziciona partija. U Italiji
ultradesničarska Liga vodi populističku koaliciju, a njen lider Mateo
Salvini je sa strankom Le Penove na nivou EU formirao panevropski blok. Španija je priredila iznenađenje, pošto je stranka ekstremne desnice Voks iznenada postala popularna i domogla se parlamenta, prvi put nakon smrti diktatora Fransiska Franka 1975. Krajnje desna Partija Finaca na izborima je bila druga sa svega 0,2 odsto glasova manje od pobednika, a Fides Viktora Orbana gazi već treći mandat na vlasti.
Naš sagovornik baca svetlo i na “stop” francuskog predsednika Emanuela Makrona za Makedoniju i Albaniju i kočnicu Srbiji, koje tumači kao njegov pokušaj da zaustavi evropske integracije zapadnog Balkana, da bi time trgovao na svetskoj sceni.
U Srbiji je, ukazuje Darko Trifunović, osim radikala Vojislava Šešelja i Zavetnika, ekstremna ekipa dobila i Srpsku desnicu Miše Vacića, ali te partije on vidi samo kao deo političkog izbornog inženjeringa.
– Kakvi su desničari vođa radikala Vojislav Šešelj i lider Srpske desnice Miša Vacić, kad je prvi četnički vojvoda izrastao iz komunista, a drugi ponikao u navijačkim grupama – opisuje ovaj analitičar.
Srpski predstavnici krajnje desnice su, tumači on, prazna ljuštura i služe kao instrument u izazivanju ne afera, već aferica. Opasnost od tih desničara on vidi u kvarenju odnosa Srbije sa komšijskim državama.
Ko bi opet ratovao?
Ko bi sa kim ratovao, pita Trifunović komentarišući reči francuskog predsednika da “nacionalizam vodi u ratove”.
– Ako znamo da je iznad našeg prostora sudar velikih sila, pa je i krv pala devedesetih, Srbija treba da vodi politiku gašenja varnica. Ne treba da napadamo, ni da se prepustimo, već da se branimo, a nikako da negde iskačemo – Trifunovićev je savet.
Makronova rešenja
Emanuel Makron nudi rešenje Evropi da sama rešava svoje probleme i nađe odgovor na krizu.
– Zašto se sumnja vratila u evropske zemlje? Zato što građani krive vlasti za neefikasnost, okretanje glave od problema i sporo delovanje. Zato je važno da kreiramo praktična rešenja, stvaramo nove saveze i radimo na inovacijama kao kolektivnom odgovoru na izazove – kazao je Makron.
