Suđenje Atifu Dudakoviću, bivšem komandantu petog korpusa tzv. Armije BiH koji je sa još 15 osoba optužen za ratne zločine nad Srbima u Krajini konačno je pre desetak dana nastavljeno pred Sudom BiH posle dve godine pauze zbog pandemije virusa korona.
Iako su procesi u drugim predmetima redovno održavani, suđenje Dudakoviću i njegovim saborcima bilo je na pauzi jer, kako je objašnjeno, “nisu mogle biti ispoštovane epidemiološke mere, zbog velikog broja optuženih i njihovih branilaca koji su trebalo da budu u sudskoj sali u isto vreme”. Osim ovog pomalo bizarnog razloga, proces prati još nekoliko kontroverzi.
Naime, Dudaković se nije odazvao na prvo postpandemijsko ročište jer je bolestan, a istovremeno deo optuženih zatražio je od Suda da im se vrate dokumenta da bi, dok traje proces, mogli da rade u inostranstvu i tako prehranjuju porodice.
Sagovornik “Vesti” iz Tužilaštva BiH kaže je opravdanje o epidemiološkim merama u najmanju ruku problematično jer, da je bilo volje, ročišta je bilo moguće organizovati sa odgovarajućim pregradama, slično kao što su to radile druge institucije.
– U međuvremenu je utvrđeno da Dudaković ima rak, pa je sasvim izgledno da on ni na naredna ročišta neće dolaziti – kaže naš sagovornik.
O zdravstvenom stanju Dudakovića niko se ne izjašnjava i nema prognoza niti informacija kako se odvija lečenje. Kako saznajemo, proces će sigurno potrajati još mesecima, a presuda teško da će biti doneta do kraja godine. Ipak, zahtev da pojedini osumnjičeni dobiju nazad dokumenta koji su im u okviru mera zabrane oduzeta je šokirao sve u Srpskoj koji se bave ratnim zločinima. Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih civila Milorad Kojić za “Vesti” kaže nikada do sada nije video takav zahtev.
– Šta to znači? Pojedinim osumnjičenima bi bilo dozvoljeno da idu da rade u, recimo, Nemačku i da onda po potrebi dolaze na ročišta iz te zemlje. Ko može da garantuje da će se uopšte odazvati? Oduzimanje dokumenata jedan je od načina da osobe koje se brane sa slobode sprečite da pobegnu. Sud taj zahtev ne bi smeo da prihvati – kaže Kojić.
Prethodnih godina bilo je velikih problema kada su pojedini Srbi tražili da se brane sa slobode. Tužioci su tada tražili da ostanu u pritvoru, iako za to nije bilo nikakve osnove. Poslednji takav slučaj zabeležen je krajem 2021. kada je bivši visoki funkcioner MUP-a RS Goran Sarić koji je optužen za navodni ratni zločin na području Bijeljine, a takođe je teško bolestan, tražio da se brani sa slobode. Sud BiH je tek posle velikog pritiska javnosti i advokata dao dozvolu.
Čekali 13 godina
Osim Atifa Dudakovića, za zločine u Bosanskom Petrovcu, Bosanskoj Krupi, Ključu, Sanskom Mostu te okolnim selima i ubistva više od 300 osoba, progon i uništenje verskih objekata, optuženo je još 15 osoba. Iako je krivična prijava protiv Dudakovića podneta još 2005. nakon što su u javnost isplivali snimci paljenja srpskih sela u Krajini, nekadašnji komandant petog korpusa uhapšen je tek krajem aprila 2018. godine.
