Dvadeset i prvi vek je u razvijenom svetu, a ko zna koji u Srbiji. Danas živimo u vreme dvojstava. Imamo dva života – lični i poslovni, dve realnosti – životnu i virtuelnu (onu na internetu), dva državljanstva… Samo, čini mi se da ne znamo šta bismo s teretom obaju života. Sad ste se verovatno, zamislili, ali džabe vam. "Obaju života" je i te kako pravilan oblik, a objasnićemo i zašto. Ne treba pojašnjavati, verujemo, da je oblik "oba" nominativ muškog i srednjeg roda. Primeri kao što su "oba dečaka su pošla u školu" ili "oba kučeta su našla porodice" sami po sebi su potpuno jasni. "Oba" je promenljiva reč, tj. menja se po padežima. Zato smo kazali da postoji "teret obaju života". Međutim, u moderno doba ova promena često izostaje, pa je došlo vreme da vas ljudi gledaju čudno kada kažete "obama piscima" a ne mislite na predsednika SAD i njegovu nekakvu poruku književnicima. Najveći broj govornika srpskog jezika misli sada da se može govoriti i pisati samo "teret oba života" ili "obojici pisaca", ali oblike "obaju", "obama" koji se naslanjaju na dvojinske promene iz sveslovenskog nasleđa ne bi trebalo izbegavati niti zaboraviti, naročito ako želimo sebe zvati dobrim piscima i govornicima iliti novinarima i političarima. Sve što smo naveli za oblik "oba", važi i za oblik ženskog roda – "obe". Nešto češće tu čujemo "obeju žena" ili "obema devojkama", ali nedovoljno. Oblik "oboje" se koristi za više stvari: označava muškarca i ženu ("oboje su stigli"), zatim dvoje dece ili mladunčadi ("ti pokupi oboje dece"; "lavica je zaštitila oboje lavića"), ali može imati i uopšteno značenje u smislu "i jedno i drugo", uz primer "oboje ima smisla". Ne moramo posebno dokazivati da se oblik "obojica" koristi isključivo za muškarce.
