Potraga za ljubavlju često izgleda kao beskrajna vožnja rolerkosterom – puna nade, razočaranja i ponovnih pokušaja. Iako mnogi misle da je razlog neuspeha loša sreća ili pogrešan izbor partnera, istina je da prepreke često leže u nama samima. Postoje dva osnovna obrasca ponašanja koji ljude najčešće udaljavaju od ljubavi koju žele, a da toga nisu ni svesni.
1. Traženje ljubavi spolja, a ne iznutra
Jedna od najvećih grešaka jeste oslanjanje na partnera da popuni prazninu ili pruži osećaj vrednosti koji nedostaje iznutra. Kada sve nade položimo na drugu osobu, veza postaje fantazija – iluzija da će neko drugi izlečiti stare rane i popraviti našu sliku o sebi. To obično vodi do razočaranja.
Ako ne stavimo sebe na prvo mesto, ako svoje potrebe stalno potiskujemo zarad tuđih, onda učimo i druge da nas ne cene dovoljno. Ljubav tada postaje uslovna i zasnovana na idealizaciji, a ne na stvarnom prihvatanju. Pravi preokret počinje tek onda kada se izgradi zdrava slika o sebi i unutrašnja sigurnost.
2. Projekcija sopstvenih potreba na partnera
Druga česta prepreka jeste stavljanje celog emotivnog tereta na partnera – očekivanje da on bude izvor sreće, potvrde i ispunjenja svih potreba. Tada osoba često gubi deo sebe, ugađa i prilagođava se, verujući da će tako zadržati ljubav.
Međutim, upravo to ponašanje udaljava partnera i guši autentičnu povezanost. Kada krijemo svoja prava osećanja i trudimo se da budemo “savršeni”, zapravo ne dozvoljavamo da budemo viđeni onakvi kakvi jesmo. Bez ranjivosti nema ni prave intimnosti, a bez nje nema ni trajne ljubavi.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Rešenje leži u tome da naučimo da volimo sebe i da ostanemo dosledni svom autentičnom ja. Tek kada sami sebi damo ono što nam je potrebno – poštovanje, pažnju i ljubav – možemo to isto da doživimo u vezi. Ljubav koja traje ne gradi se na idealizaciji i skrivanju, već na iskrenosti, ranjivosti i uzajamnom poštovanju.
