Svetska banka očekuje da će se ekonomski rast na Zapadnom Balkanu umereno ubrzati u 2026. godini i snažnije oporaviti u 2027. godini, uz podršku jačeg izvoza i investicija kako se neizvesnost u globalnoj ekonomiji smanjuje, saopšteno je danas u Beču.
Da bi se održao napredak ka konvergenciji sa Evropskom unijom, region se mora fokusirati na stvaranje kvalitetnih radnih mesta, navodi se u novom izveštaju Svetske banke objavljenom danas.
U 2025. godini, ekonomski rast na Zapadnom Balkanu usporio je jer je inflacija smanjila potrošnju, a povećana neizvesnost ograničila trgovinu i investicije, uprkos snažnom rastu plata i kredita. Fiskalna politika, iako je donekle ublažena, ostala je disciplinovana, sa deficitom ispod 3%, a javni dug je nastavio silaznu putanju.
Redovni ekonomski izveštaj o Zapadnom Balkanu predviđa da će kombinovani ekonomski rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije dostići 3,0% u 2025. godini, što je 0,2 procentna poena ispod prethodnih projekcija.
Očekuje se da će rast ubrzati na 3,1% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.
“Zapadni Balkan napreduje u smanjenju jaza u razvoju sa naprednijim ekonomijama Evropske unije, ali rast je i dalje nedovoljan da zadovolji težnje ljudi“, ocenila je direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan Sjaoking Ju.
“Da bi se regionu pomoglo da postane moderna ekonomija, važno je preispitati strategije zapošljavanja – kao što je podsticanje većeg učešća na tržištu rada, poboljšanje veština stanovništva i jačanje firmi kroz digitalne nadogradnje”, sugeriše Sjaoking Ju.
Prema izveštaju Svetske banke, Zapadni Balkan se suočava sa paradoksom tržišta rada: nedostatak radne snage i dalje postoji u određenim sektorima, uz visoke stope nezaposlenosti – iznad 10 procenata – i nisko učešće radne snage, koje ostaje ispod 55 procenata, posebno među ženama, mladima i starijim osobama.
Te izazove pogoršavaju demografski trendovi jer je broj radno sposobnog stanovništva već značajno opao i predviđa se da će se smanjiti za skoro 20 procenata do 2050. godine.
Ako se trenutni trendovi stanovništva, rasta i tržišta rada nastave, region bi se mogao suočiti sa nedostatkom više od 190.000 radnika u narednih pet godina.
Da bi se otključao rast, Zapadni Balkan mora da investira u osnovnu infrastrukturu koja je ključna za stvaranje radnih mesta.
To uključuje jačanje obrazovnog i zdravstvenog sistema i povećanje učešća radne snage – posebno među ženama. Ulaganje u transportnu, ekološku i energetsku infrastrukturu pomoći će bržem i efikasnijem povezivanju firmi i ljudi, čime će se poboljšati produktivnost, smatraju stručnjaci Svetske banke.
Navopdi se i da je neeophodno jačanje upravljanja i podržavanje politika koje omogućavaju poslovanje, zajedno sa predvidljivim regulatornim okruženjem, kako bi se omogućilo privatnom sektoru da posluje i raste.
Podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i transporta, reformisanja državnih preduzeća, pojednostavljivanja propisa i podržavanja inovativnih startapova Svetska banka vidi kao mogućnost da se preduzeća prošire i poboljšaju kvalitet usluga.
Konačno, mobilizacija privatnog kapitala trebalo bi da podrži preduzeća finansiranjem, investicijama, garancijama i osiguranjem, a istovremeno podstiče digitalne i zelene nadogradnje, ističe u izveštaju o Zapadnom Balkanu Svetska banka.
