Dobro, savršeno je jasno da srpski jezik više nije u modi ni među Srbima. Evo, čitam pre neki dan u ovim istim novinama koje i vi sada čitate, dragi naši zemljaci, kako Volfgang Rorbah, istoričar, opominje Srbe u Austriji da se ne smeju stideti svoga jezika već ga učiti i govoriti ponosno svuda. Kaže da pojave da se govornici stide da pričaju svojim jezikom nema kod drugih naroda u Evropi. Da se razumemo, nije bolja situacija ni ovde u Srbiji, kod kuće, u matici, u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. I ovde ljudi izbegavaju da govore srpski koliko god mogu. Još kad pomisle da je izbegavati srpski jezik probitačno za njih, opuste i samo melju: rebrendiraju, konsaltinguju, rade divelopment, imaju redovne brejnstorminge… Ne treba biti protiv stranih reči kao takvih, ali ni sa čim u životu ne treba preterivati. Isto tako, važno je i strane reči koristiti pravilno, a ne kako kome dune. Čujem pre neki dan da će taj i taj političar biti "pravi reprezent" Srbije u Evropi i svetu, a posle to ponove i moje komšije. Sve je to lepo, samo šta je taj "reprezent"? Očito je nastao od glagola "reprezentovati" koji ima osnovu "reprezent", pa dakle imenica od tog glagola može biti samo "reprezentant", kao što od "diskutovati" imamo "diskutant", primera radi, a ne "diskut". Sad se, pak, postavlja pitanje koji će nam vrag uopšte taj "reprezent" iliti "reprezentant". Nije da nemamo mnogo svojih reči koje imaju isto ili slično značenje, pogledajte samo: predstavnik, primer, uzor… Mnogo je glupo zapostavljati ih, naročito zarad užasnih stranih oblika koji su još i loše sklopljeni. Sam oblik na engleskom,represent", i nije imenica. Reč je o glagolu koji znači "predstavljati", pa je valjda jasno da se glagol ne može prevoditi imenicom. Oni kao imenicu od tog glagola imaju oblik "representative", što znači, pogađate, "predstavnik". Zato su ipak bolji "predstavnici Srbije u svetu".
