Srna
Sećanje na 3.265 stradalih: Pomen na Vojničkom groblju

Pomenom na vojničkom groblju u Bratuncu i polaganjem venaca ispred spomenika Spomen-krst obeleženo je 28 godina od stradanja 3.265 Srba iz srednjeg Podrinja tokom odbrambeno-otadžbinskog rata. Pomen se tradicionalno organizuje kao sećanje na godišnjicu stradanja Srba na Petrovdan 1992. godine u selima oko Srebrenice i Bratunca.

Napad je predvodio tadašnji komandant Srebrenice Naser Orić, a njegove jedinice su upale u više srpskih sela, pljačkajući i paleći sve što su stigle. U srpskim selima Zalazje, Biljača, Sase i Zagoni ubili su i izmasakrirali 69 srpskih civila, dok je 22 zarobljeno, pa ubijeno.

Od 22 nestala srpska civila i vojnika, deset ih još nije pronađeno, a ostali su slučajno otkriveni i ekshumirani 2011. godine na Zalazju prilikom potrage za nastradalim Bošnjacima. Identifikovani su posle godinu dana i dostojno sahranjeni na Petrovdan 2012. godine.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ističe da se pre 28 godina „dogodio zločin koji istorija ne pamti“. On je istakao da je taj zločin postao „krvava kruna srpskog stradanja i duhovni epicentar srpskog kolektivnog bola“.

– Petrovdan je dan sećanja, dan kada u potpunosti, gotovo neizdrživo oživi i vaskrsne bol i strahopoštovanje prema srpskim nevinim žrtvama, čije je postojanje, život i snove u krvavom, kukavičkom pohodu izbrisao nečovečni neprijatelj u Podrinju, natopljenom njihovom krvlju, zauvek ih otrgnuvši iz zagrljaja njihovih najmilijih – kazao je Dodik i podsetio da i pored toga što za ove zločine niko nije odgovarao Srbi moraju da čuvaju sećanje.

– Mi ćemo čuvati istinu i svetu uspomenu na naše nevine podrinjske žrtve, čiji su životi utkani u naše i u postojanje Republike Srpske – istakao je srpski član Predsedništva BiH, poručivši da srpski narod neće oprostiti zločine koji su mu se dogodili, mada je od dela međunarodne zajednice, a u saradnji sa Sarajevom, prisutna „zavera ćutanja“ .

– Deo međunarodne zajednice na sve načine pokušava da ignoriše i sakrije razmere strahota počinjenih nad Srbima Podrinja, jer ukoliko bi istina pronašla svoj put do svetske javnosti, a ne sumnjam da će ga pronaći kad-tad, to bi poremetilo pažljivo planiranu i održavanu sliku o ratnim zbivanjima na ovim prostorima, kojom godinama pokušavaju da nas satanizuju i ocrne, podrivajući temelje Republike Srpske i prikazujući žrtve samo jedne strane – naglasio je Dodik.

Branislav Vasiljević, predsednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila ističe za „Vesti“ da Srbe ovog kraja najviše boli činjenica što ni za jedan zločin nad Srbima nikada niko nije odgovarao.

– Srbi svoje dželate gledaju kako slobodno prolaze ulicama. Bilo je nekoliko procesa, ali niko nikada nije osuđen za ono što nam se tada događalo. Ta nepravda najviše boli, razara svakog od nas i svake godine nas na ovakvim manifestacijama iznova i iznova ubija – kaže Vasiljević.

Prema njegovim rečima, Srbi se do danas nisu oporavili od stradanja doživljenih tih nekoliko prvih godina rata.

– U najvećem broju srpskih sela oko Srebrenice od tada više nema nijedne „žive“ srpske kuće, a uglavnom sve stoji porušeno onako kako su muslimani ostavili. Oriću i njegovim jedinicama tada nije bio cilj, kako sada tvrde, da opljačkaju hranu, već da nas zatru za sva vremena na tim prostorima. Prvo bi sve opljačkali i pobili, a onda bi zapalili i srušili kuće i pomoćne objekte. To je genocid, o kojem ni Haški tribunal ni bosanski sudovi nisu želeli da se govori – ukazuje naš sagovornik.

Stop prekrajanju istorije

Tokom vikenda, u subotu, služenjem parastosa i polaganjem venaca na Centralnom spomen-obeležju na Mrakovici je obeležena 78. godišnjica Bitke na Kozari.

Milorad Dodik je poručio da se ne sme dozvoliti prekrajanje istorije pokušajima potomaka onih koji su ubijali narod na Kozari, a koji tvrde da se nešto drugo dešavalo.

– Istina je da je ovde 3.500 partizana branilo zbeg od 65.000 ljudi, civila, žena, dece i staraca, koje je napalo 45.000 pripadnika raznih formacija ustaša i Nemaca. Tada je poginulo 9.500 boraca i 45.000 civila – rekao je Dodik novinarima na Kozari.

On je podsetio da je zarobljeni zbeg sa Kozare spušten u Jasenovac, „koji je odneo 500.000 života Srba i 30.000 dece“.

– U narodu živi priča o Kozari, koja je nesumnjivo simbol borbe za slobodu protiv fašista i simbol borbe za nacionalno oslobođenje, jer su Srbi ovde živeli i preživeli – poručio je srpski član Predsedništva BiH.