wikipedia.org
Nikola Tesla

Prema pravoslavnom učenju kremiranje nije protivno dogmi, kao i kod katolika, ali jeste suprotno hrišćanskim običajima, navodi Živomir – Žika Rakonjac.

– Čoveku je rečeno da je zemlja i da će u zemlju otići (ikos opela i pomena). Hristos je, posle skidanja s krsta položen u zemlju – podseća Rakonjac.

Kremiranje se, dakle, ne kosi sa učenjem o vaskrsenju mrtvih. Telo iz koga je izašla duša raspada se u grobu što je zapravo sporo sagorevanje. Crkva želi da sačuva sahranjivanje kao praksu koja se upražnjava od Hristovih sledbenika, od vremena nastanka vere. Noviji vatikanski liturgijski direktorij kaže da se i kremiranjem poštuje dostojanstvo pokojnika, navedeno je u monografiji „Epoha večne vatre“.

U pravoslavnim zemljama crkve protestuju protiv novih krematorijuma, ali ne ubrajaju (više) u greh rodbini, ako koga sahrane na taj način, koji je postojao uvek kod svih religija.

Sahranjen, pa kremiran

Nikolu Teslu kao i sva njegova tehnička otkrića i doprinos svetskoj nauci prate nedorečenosti i posle smrti. Bio je posvećen nauci i nije ostavio ni testament kako će biti sahranjen – navodi autor monografije.

Pouzdano se zna, tvrdi Rakonjac, da se slavni naučnik sreo sa pesnikom dr Jovanom Jovanovićem Zmajem, kada je u leto 1892. godine jedini put bio u Beogradu. Iz njihove kasnije prepiske se vidi da je Tesla znao da je veliki pesnik pobornik kremacije, ali nema podataka koliko je to uticalo na odluku da se telo naučnika posle smrti spali.

Odluku da se posmrtni ostaci Nikole Tesle kremiraju inicirao je njegov naslednik Sava Kosanović.

Tesla je umro od srčanog udara u apartmanu 3327 na 33. spratu hotela Njujorker 7. januara 1943. godine u 87. godini života.

– Posmrtni obred je održan 12. januara u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku i njegovo telo je posle opela prvo klasično sahranjeno, a dva i po meseca kasnije njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani i kremirani. Ispraćaj Tesle bio je spektakularan događaj kome je prisustvovalo oko 2. 000 ljudi, mnoštvo poznatog sveta i javnih ličnosti, više nobelovaca. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače – podseća Rakonjac u monografiji.

Urna u muzeju

Urna s pepelom Nikole Tesle preneta je u Beograd 1957. godine i smeštena u Muzej „Nikole Tesle“, pa je slavni naučnik, po verovanju crkvenih vlasti i dalje nesahranjen.

Neke odluke crkvenog vrha, kao što je rasprava o „prahu i pepelu“ Nikole Tesle, prate kontroverze i unose zabunu među vernike. Iako Sveti arhijerejski Sinod neguje „polovičan“ stav o kremaciji, crkvene vlasti su, u više navrata, tražile da se urna velikog naučnika preseli iz Muzeja „Nikole Tesle“ na plato ispred Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu, podseća Rakonjac u monografiji.Srpski patrijarh Irinej i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić saglasili su se na jednom sastanku da se urna pohrani u porti Hrama, a da se istovremeno na tašmajdanskom platou podigne spomenik geniju iz Smiljana u prirodnoj veličini.

Seoba Teslinog praha uobličena je u neku vrstu sporazuma koji su 28. februara 2014. potpisali patrijarh Irinej, tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović i budući gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Patrijarh Irinej je prilikom potpisivanja pomenutog sporazuma rekao da nema ništa prirodnije od toga da zemni ostaci velikog mislioca počivaju na najsvetijem mestu srpskog naroda, u Hramu posvećenom Svetom Savi, gde je i spomenik Karađorđu.

Naučna i stručna javnost se pobunila zbog same ideje o izmeštanju Teslinih posmrtnih ostataka, jedan od argumenata bio je da crkva pokop u zemlju vrednuje kao hrišćanski(ji) način sahrane, a Tesla je posle smrti kremiran.

Najbližeg živog Teslinog rođaka, Vilijama Terboa, praunuka Tesline sestre Angeline Trbojević, niko ništa nije pitao, iako polaže izvesna nasledna prava, pa i pravo da preporuči gde će Tesla konačno da se skrasi.

Muzej „Nikole Tesle“, jedno od turističkih svetilišta prestonice, koje svake godine poseti više od 100.000 ljudi, izričito je protiv izmeštanja urne velikana nauke, isto onoliko koliko se i crkva protivi kremaciji po ličnom izboru vernika.

Smrt ne postoji!

Smrt, prema Teslinom uverenju, ne postoji!

„I zapamtite: nijedan čovek, koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti u duši, ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost“, govorio je Nikola Tesla.

Krstovi u kolumbarijumu

Pravoslavni sveštenici nisu retkost u dvoranama za ispraćaje za kremaciju i drže opelo kao i kod klasične sahrane. Krstovi na pločama rozarijuma (ružičnjak u kome se nalaze urne umrlih osoba na groblju) i kolumbarijuma (prostor za smeštaj urni obično u formi zida ili posebno izgrađenog objekta sa nišama) svedoče da tu počivaju pravoslavni vernici koji su posle smrti spaljeni.

Sutra – Epoha večne vatre (8): Crkva o spaljivanju