Zemlje Evropske unije postigle su dogovor o zajmu vrednom 90 milijardi evra za pokrivanje finansijskih i vojnih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu. Brisel namerava prvu uplatu da izvrši početkom aprila kako bi se Kijevu obezbedio kontinuitet strane pomoći.
Ambasadori zemalja članica usuglasili su pravne tekstove u sredu popodne, nakon što je Kipar, koji predsedava Savetom, predstavio novu verziju predloga.
– Današnji dogovor pokazuje da EU nastavlja odlučno da deluje u podršci Ukrajini i njenom narodu. Novo finansiranje pomoći će obezbeđivanju snažne otpornosti zemlje pred ruskom agresijom – izjavio je kiparski ministar finansija Makis Keravnos. “Istovremeno, šaljemo snažnu poruku da se suverenitet i teritorijalna celovitost država moraju u potpunosti poštovati, u skladu s međunarodnim pravom.”
Finansiranje i izuzeća
Zajam od 90 milijardi evra, o kojem je politički dogovor postignut na samitu u Briselu, finansiraće se izdavanjem zajedničkog duga, pri čemu će budžet EU služiti kao garancija ulagačima. Prema dogovoru, Mađarska, Slovačka i Češka biće u potpunosti izuzete od svih finansijskih obaveza, uključujući godišnje otplate kamata.
Evropska komisija procenjuje da će preostale 24 države članice morati svake godine da uplaćuju između dve i tri milijarde evra za pokrivanje povezanih troškova.
Budžetska i vojna pomoć
Iznos od 90 milijardi evra biće podeljen na dva glavna dela: 30 milijardi evra namenjeno je budžetskoj podršci, a 60 milijardi evra vojnoj pomoći za nabavku oružja i municije. Taj bi se odnos mogao promeniti ako se rat završi.
Upravo je nabavka oružja bila poslednja sporna tačka u pregovorima ambasadora. Francuska, kao glasna zagovornica politike “Proizvedeno u Evropi”, insistirala je na što većem ograničavanju kupovine izvan kontinenta.
Na kraju je dogovoreno da će se sredstva koristiti prema načelu prioriteta: oružje će se prvo nabavljati unutar Ukrajine, zatim u Evropskoj uniji, te Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj. Tek ako oprema ne bude dostupna na tim tržištima, Kijevu će biti dopušteno da se za nabavku obrati drugim dobavljačima, poput Sjedinjenih Država.
Zemlje koje imaju bezbednosna i odbrambena partnerstva sa EU, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Južne Koreje i Kanade, takođe će imati prioritet pri kupovini ako daju “pravedan i razmeran” doprinos troškovima zaduživanja. Ovaj se dogovor podudara sa približavanjem Brisela i Londona.
“Važno je da Ujedinjeno Kraljevstvo bude uključeno”, rekao je jedan zvaničnik EU pod uslovom anonimnosti. “S obzirom na geopolitičku situaciju, približavanje Ujedinjenom Kraljevstvu bolje je za Evropu, a i za Ukrajinu će to učiniti stvari fleksibilnijim.”
Strogi uslovi isplate
Novac će se isplaćivati postupno i biće podložan strogim uslovima. Na primer, svako nazadovanje u borbi protiv korupcije u Ukrajini moglo bi pokrenuti obustavu pomoći.
Od Ukrajine će se tražiti da vrati 90 milijardi evra samo pod uslovom da Rusija prekine rat i pristane da Kijevu nadoknadi štetu. S obzirom na to da je Moskva izričito isključila mogućnost plaćanja reparacija, očekuje se da će Brisel otplatu duga odložiti na neodređeno vreme.
Pravne tekstove usaglašene u sredu još treba da potvrdi Evropski parlament, koji se obavezao na ubrzani postupak. Cilj je da prva uplata bude izvršena početkom aprila, što je rok koji je predložio i sam Kijev.
