Zemlje članice Evropske unije saopštile su da je za otvaranje pregovaračkog klastera 3 potrebno da Srbija ostvari “dalji napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom”, ne navodeći kada će se ponovo vratiti ovoj temi.
Odlaganje odluke usledilo je nakon što je debata unutar EU tokom novembra i decembra pokazala da među zemljama članicama nema neophodnog konsenzusa o otvaranju klastera 3.
Zaključci predsedništva EU koje je danas podržalo 26 zemalja podsećaju na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističu da će se Savet EU naknadno “vratiti ovoj temi”, bez preciziranja kada bi to moglo da se desi.
“Savet EU će se vratiti pitanju otvaranja klastera 3 u skladu s pregovaračkim okvirom, posebno naglašavajući potrebu za daljim napretkom Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom, što će i ubuduće određivati ukupni tempo pristupnih pregovora”, stoji u zaključcima.
Savet ministara opštih i evropskih poslova nije usvojio redovne godišnje zaključke o proširenju zbog protivljenja Mađarske da se u tekstu nađe i snažna podrška članstvu Ukrajine u EU.
U odsustvu konsenzusa, usvojeni su “zaključci predsedavanja”, iza kojih je stalo 26 zemalja, izjavila Mari Bjere, ministarka za Evropu Danske, koja trenutno predsedava EU.
Četiri godine od poslednjeg otvaranja klastera
Poslednji put Srbija je u pregovorima sa EU otvorila jedan klaster pre četiri godine, u decembru 2021.
Iako je po oceni Evropske komisije klaster 3 tehnički spreman još od tada, veći broj zemalja, među kojima su skandinavske i baltičke zemlje, Holandija, Nemačka, Belgija i druge zemlje i dalje blokira otvaranje.
Diplomatski izvori navode da se ove države članice pozivaju na loše rezultate Srbije u vladavini prava, normalizaciji odnosa sa Prištinom i odnos sa Rusijom. Na listi zamerki je i ocena o anti-EU narativu vlasti i izostanak reakcije na incident u Banjskoj.
Da bi odgovorila na kritike, Srbija je krajem prošle godine obećala listu reformi u svom takozvanom non pejperu: izbor novog Saveta REM-a, zakon o jedinstvenom biračkom spisku, usvajanje zakona o medijima i energetici i mnoge druge mere.
Godinu dana kasnije, dobar deo tih koraka je ispunjen, ali mnoge zemlje ocenjuju da to ne odražava “suštinski napredak”.
S druge strane, prema diplomatskim izvorima, Evropska komisija zauzela je stav da treba uvažiti činjenicu da su neki reformski koraci učinjeni i otvoriti klaster 3. Takav stav su u debati zastupale i Francuska, Italija, Španija, Grčka, Mađarska i Slovačka.
Međutim, Danska kao predsedavajuća EU ni u jednom trenutku nije stavila otvaranje klastera 3 na agendu Saveta EU, ocenjujući da u ovom trenutku za to postoji neophodna podrška.
Umesto toga, u okviru rasprave o zaključcima o proširenju, zemlje članice su usaglašavale kompromisnu formulaciju kojom će ovo pitanje biti odloženo za neku drugu priliku, navode izvori u Briselu.
Fokus na reforme o vladavini prava
U zaključcima predsedavanja EU navodi se i da Srbija treba značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku,
EU poziva na ublažavanje tenzija i “duboke polarizacije” u srpskom društvu, žali zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja i medija i poziva na konkretne i opipljive reforme u oblasti vladavine prava.
Od Beograda i Prištine se očekuje da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji, dogovoren u Ohridu 2023. godine.
Tekst pozdravlja činjenicu da evropska integracija ostaje strateški interes Srbije, ali očekuje od Beograda da to dokaže “na rečima i delima”.
ne otvarajte ” claster” 3 jer vidimo da tamo nismo dobro dosli. Okrecimo se tamo gdje nas uzimaju za ozbiljno, a ne kao mecku na stapu.