Evropska unija mora da izvrši „maksimalan pritisak“ na Kinu i Indiju da prestanu da kupuju ruske energente, izjavio je specijalni predstavnik EU za sankcije Dejvid O’Saliven na događaju u Briselu, a objavio „Euraktiv“.
„Ovo je naša prilika da izvršimo maksimalan pritisak na druge zemlje da prestanu da kupuju rusku naftu“, prenosi list.
Dodao je da će EU nastaviti da cilja one koji su uključeni u prodaju ruske nafte, uključujući luke i rafinerije u trećim zemljama, u vreme kada su globalna tržišta navodno prezasićena sirovom naftom i „ključni indikatori ratne ekonomije Moskve trepere crveno“.
„Verujem da moramo da se krećemo u skladu sa ovim trendom – snižavanjem cena. Znamo da verovatno postoji čak i višak nafte na tržištu. Sada je vreme da se poveća pritisak“, dodao je specijalni predstavnik EU.
Situacija sa zabranom ruskih energenata
Početkom decembra 2025. godine, zemlje EU su usvojile preliminarni sporazum o zabrani uvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) i cevovodnog gasa iz Rusije: potpuna zabrana uvoza TPG-a stupiće na snagu 1. januara 2027. godine, a zabrana uvoza cevovodnog gasa iz Rusije stupiće na snagu 1. novembra 2027. godine. Prema proračunima agencije, potpuna zabrana ruskog gasa rezultirala bi gubitkom više od 17 odsto uvoza EU.
Komesar EU za energetiku Dan Jergensen najavio je u decembru 2025. godine da će Evropska komisija početkom 2026. godine podneti zakonski predlog za zabranu uvoza ruske nafte u EU.
Rusija je više puta saopštila da je Zapad napravio ozbiljnu grešku odbijajući da kupuje energetske resurse od Rusije i da će zbog viših cena postati sve zavisnija od nje. Moskva je tvrdila da će oni koji odbiju i dalje kupovati preko posrednika po višim cenama i da će nastaviti da kupuju ruski ugalj, naftu i gas.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna zapadna strategija i da su sankcije nanele ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je pogoršanje života miliona ljudi.
