Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić kaže za RTS da je zakon koji bi omogućio skeniranje privatnih poruka, linkova i fotografija u čet aplikacijama u ovom trenutku teško ostvariv i u EU, a da bi veliku polemiku pokrenuo i u Srbiji, ali da moraju da se pronađu mehanizmi kako bi se deca zaštitila od internet predatora.
Evropska unija priprema zakon, široj javnosti poznat kao “Čet kontrol”, kojim bi se država i društvo uhvatili u koštac sa pedofilijom. Ako predlog bude usvojen 14. oktobra, aplikacije poput Vinera, Signala, Vocapa, moraće da skeniraju svaku poruku korisnika, svaki link i fotografiju, čak i kada su zaštićeni.
Dok deo zemalja članica EU smatra da bi to bio korak ka boljoj zaštiti dece, druge smatraju da bi se time narušila privatnost korisnika čet aplikacija.
Tokom rasprave o takozvanom “čet kontrol zakonu” Evropske unije, države članice iznose različite stavove o tome da li bi skeniranje privatnih poruka, linkova i fotografija u aplikacijama kao što Signal i Vocap pomoglo u borbi protiv pedofilije, ili bi predstavljalo neprikosnoveni nadzor nad privatnošću.
Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu rekao je u Jutarnjem programu da je reč o izazovnoj, ali po njegovom mišljenju možda i neophodnoj meri.
“Uvid u komunikaciju koja bi zakon omogućio mogao bi da pomogne u identifikaciji predatora i spreči zloupotrebe”, kaže Jurić.
Međutim, dodaje, postoji i rizik da se privatnost značajno naruši i da se takvi nadzori zloupotrebe, ili primene u neviđenom obimu.
“Rasprava je o tome da li je moguće postići balans, a da privatnost ne postane kolateralna šteta”, navodi Jurić.
Pozicije zemalja članica variraju. Francuska i Italija podržavaju strože mere za zaštitu dece, dok Belgija, Austrija i Holandija upozoravaju na mogući opsežni nadzor privatne komunikacije i rizik za slobodno informisanje.
U Srbiji, pitanje je da li bi sličan zakonska rešenja mogla da se primene, s obzirom na različite pravne okvire i medijski kontekst.
Jurić ističe da bi u našoj zemlji prijavljivanje i edukacija građana bili ključni koraci.
“Prvo, edukacija kako prepoznati sadržaje zloupotrebe i kako ih prijaviti. Drugo, bolja saradnja sa institucijama i medijima da bi se materijali zaštitili i reagovalo brzo”, kaže Jurić.
Dodaje da bi primena takvih mera u Srbiji izazvala polemiku o privatnosti, ali da je potrebno razmotriti izgradnju zaštitnih mehanizama i provera kako bi se izbegle zloupotrebe.
