Još od sredine 18. veka, beleži se ista pojava širom sveta – žene u proseku žive duže od muškaraca.
Ova razlika u životnom veku do danas je ostala delimično objašnjena, ali tim naučnika s nemačkog instituta “Maks Plank” za evolutivnu antropologiju tvrdi da je konačno došao do ključnog odgovora.
Snažno biološko utemeljenje
U opsežnoj studiji, istraživači su utvrdili da razlika u životnom veku između polova ima snažno biološko utemeljenje – i to u hromozomima.
Već više od dva veka žene – bez obzira na zemlju ili epohu, u proseku žive duže od muškaraca, prenosi Daily Mail.
Prema poslednjim globalnim podacima, žene danas žive prosečno 73,8 godina, dok muškarci dožive 68,4 godine.
Biologija je ključ
Razlozi za ovu razliku dugo su traženi u načinu života – statistike pokazuju da muškarci češće rade opasnije poslove, manje posećuju lekare i skloniji su rizičnom ponašanju. Međutim, nova studija ukazuje da uzrok leži dublje, u našoj biologiji.
“Verujemo da ključ leži u heterogametskom polu“, kaže dr Fernando Kolčero, jedan od autora studije.
Heterogametski pol je onaj koji ima dva različita polna hromozoma – kod ljudi su to muškarci, sa kombinacijom XY, dok žene imaju XX (homogametni pol).
Veća stabilnost i manji rizik
Prema rečima istraživača, upravo ta razlika stavlja muškarce u nepovoljniji položaj kada je u pitanju otpornost na genetske mutacije i bolesti.
Za razliku od žena koje, zahvaljujući dvostrukom X hromozomu, imaju “rezervnu kopiju“ u slučaju mutacije, muškarci tu mogućnost nemaju.
“U suštini, imati dva ista hromozoma znači veću stabilnost i manji rizik. Hromozom Y ne može da kompenzuje štetu kao X – a uz to često sadrži duge sekvence ponavljajućeg DNK koje mogu biti štetne“, objašnjava dr Džoana Štark, koautorka studije.
Situacija kod životinja
Zanimljivo da sličan obrazac postoji i među životinjama. Naučnici su analizirali podatke iz zooloških vrtova širom sveta i otkrili da 72% vrsta sisara pokazuje isti obrazac – ženke žive duže od mužjaka.
S druge strane, kod ptica je slika obrnuta, jer 68% vrsta ima duži životni vek kod mužjaka.
Istraživači ovo tumače kroz prizmu genetike – kod mnogih ptica, upravo ženke imaju različite hromozome (ZW), dok mužjaci imaju identične (ZZ), što dodatno potvrđuje ulogu heterogametskog pola u dugovečnosti.
S druge strane, istraživanje nije pronašlo snažnu vezu između dužine života i spoljašnjih faktora, poput predatora ili klime – čak i u kontrolisanim uslovima zooloških vrtova, gde su ti uticaji eliminisani, razlika u dugovečnosti ostaje prisutna.
