Nemačka je odustala od nuklearne energije, dok se komšije na istoku i zapadu i dalje na nju oslanjaju ili njoj teže. Evropska komisija vidi nuklearnu energiju kao neophodnu za energetsku tranziciju – i računa da će za to biti potrebno mnogo novca.
Za planiranu ekspanziju nuklearne energije u Evropskoj uniji biće neophodne investicije u iznosu većem od 240 milijardi evra do 2050, procenila je Komisija.
Novac će biti potreban za realizaciju planova nekih država članica – kako za produženje životnog veka postojećih reaktora, tako i za izgradnju novih velikih reaktora.
Dodatne investicije biće potrebne za manje reaktore ili nuklearnu fuziju na duži rok. Neophodni su i javni i privatni izvori finansiranja.
Neke zemlje EU, poput Francuske i Belgije, snažno se oslanjaju na nuklearnu energiju, dok Poljska planira da se pridruži i započne izgradnju svog prvog nuklearnog postrojenja do 2028.
Nuklearna energija se smatra izvorom energije sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Pitanje nuklearnih elektrana je, međutim, sporno zbog velikih rizika.
Svaka članica EU ima pravo da izabere svoj energetski miks. U Nemačkoj su u aprilu 2023. ugašene poslednje nuklearne elektrane.
Komisija navodi da će do 2040. više od 90 procenata struje u EU dolaziti iz zelenih izvora – pretežno iz obnovljivih, poput vetroelektrana i solarne energije, ali i iz nuklearki.
Sve tehnologije koje su bez ugljen dioksida ili sa niskim emisijama su neophodne, navodi Evropska komisija.
Predsednica Komisije, nemačka političarka Ursula fon der Lajen je prošle godine, uzimajući u obzir globalnu političku situaciju, pozvala na širenje nuklearne energije.
Kao argument je posebno istakla rusku agresiju na Ukrajinu.
Za EU su prioritet obezbeđivanje najviših standarda u nuklearnoj sigurnosti, zaštita od opasnosti i bezbednosne mere. Isto važi i za “sigurno i odgovorno zbrinjavanje radioaktivnog otpada”.
Infrastruktura za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i istrošenih gorivnih elemenata mora se dalje razvijati, navode u Briselu.
