Da li će građani Evropske unije moći da spreče sklapanje ugovora o slobodnoj razmeni između SAD i EU? Sudeći po aktuelnoj polemici u Francuskoj, evropskim birokratama tradicionalno povezanim sa interesima krupne industrije, neće biti tako lako da otvore vrata tržišta EU za američke proizvode koji su daleko od evropskih normi, pogotovu kada je hrana u pitanju.
|
Važiće za ceo svet
Neubedljivi Finac |
Francuski nutricionista Žan Mišel Koen zatražio je od evropskih poslanika da jasno kažu šta žitelje EU čeka kada budući američko-evropski ugovor stupi na snagu. Jer, u SAD ne postoji obaveza da se genetski modifikovane jestive biljke prodaju sa oznakom koja govori o njihovom poreklu. Slično je i sa mesom. S druge strane, u Evropi je sve rašireniji koncept tzv. organske poljoprivrede, bez upotrebe pesticida ili "razumne" poljoprivrede s umerenom upotrebom veštačkog đubriva i pesticida. Ovakvi proizvodi su skuplji, ali se dobro prodaju i imaju etiketu koja potvrđuje njihovo poreklo i kvalitet.
Da li Evropljane u tanjiru u budućnosti čeka klonirano američko i latinoameričko meso i genetski modifikovana hrana američkih giganata kao što je "Monsanto" koji zahvaljujući Evropskom parlamentu nije uspeo da dobije dozvolu za plasman više od dve vrste (genetski modifikovanog) kukuruza na tržištu EU? Da li evro-američki ugovor o slobodnoj razmeni definitivno dovodi na globalnu vlast velike industrijske grupe, pri čemu će parlamenti i suverenitet država opstati samo kao kartonska fasada demokratije?
Evropska komisija i evropske političke elite zagovaraju njegovo sklapanje i kao glavni argument navode da će to biti najvažniji i najopsežniji ugovor o slobodnoj trgovinskoj razmeni ikada zaključen, jer će obuhvatiti više od polovine ekonomske proizvodnje na planeti, kao i 30 odsto međunarodne trgovinske razmene i 20 odsto direktnih stranih investicija. Procenjuje se da će, kada on stupi na snagu, sa svake strane Atlantika biti ostvarivana dobit od po 100 milijardi dolara godišnje.
