Februar mesec pokazao je slabosti sistema energetskog snabdevanja Austrije, jer se videlo da je samo oslanjanje na obnovljive izvore energije podložno fluktuacijama.
Protekla zima bila je jedna od „najmračnijih” u poslednjih nekoliko godina – vetroturbine su često bile u stanju mirovanja, fotonaponski sistemi jedva da su proizvodili električnu energiju, a reke su imale premalo vode za hidroelektrane.
Sve to loše utiče na energetsko snabdevanje zemlje koja se u velikoj meri oslanja na obnovljive izvore energije.
Kako je izvestio „5 Minuten”, posledice su bile jasno primetne – u februaru je Austrija uvozila električnu energiju iz inostranstva tokom celog meseca, a izvoz je bio moguć samo dva dana.
Početkom februara, količina električne energije uvezene iz inostranstva u jednom danu bila je veća nego ikada ranije.
Takozvane rezervne elektrane, uglavnom elektrane na gas, više puta su se aktivirale, kako bi sprečile uska grla u mreži i obezbeđivale energiju u kratkom roku.
Zbog toga elektrane su imale troškove od nekoliko miliona evra.
Prema pisanju „5 Minuten”, u februaru je proizvedeno još više obnovljive energije nego prethodne godine. To je prvenstveno zahvaljujući hidroenergiji, koja je mogla da proizvede više zahvaljujući velikim padavinama. Energija vetra je takođe zabeležila porast.
Međutim, potrošnja električne energije porasla je širom zemlje u februaru. Obnovljiva energija je mogla da pokrije samo oko 64 procenta potrošnje. Ostatak je morao da se pokrije drugim izvorima i uvozom. Solarna energija je posebno patila zbog oblačnog meseca. Solarni paneli nisu mogli da zadovolje potrošnju energije domaćinstava, koja su potom morala da crpe više električne energije iz mreže.
Pored slabije proizvodnje energije, probleme je izazvala i infrastruktura. Postojeći dalekovodi su otežavali uvoz velikih količina energije, jer neki nisu adekvatno dimenzionisani.
Mnogi stručnjaci događaje u februaru vide kao znak upozorenja za budućnost.
Zahvaljujući sve većem udelu obnovljivih izvora energije, sistem postaje sve fleksibilniji, ali i osetljiviji na fluktuacije. Potrošnja energije takođe raste, na primer zbog električnih automobila.
Takve situacije bi se stoga mogle češće dešavati u budućnosti, a da bi se to izbeglo, mora se preduzeti nekoliko mera. Jedna od njih bi bila proširenje mreže.
Pored toga, skladištenje energije bi moralo da igra važniju ulogu, i to bi omogućilo skladištenje viška iz proizvodnje obnovljivih izvora energije.
