Rodžer Federer je izabran u Međunarodnu kuću slavnih i tim povodom je dao veliki intervju “Tages-Ancajgeru”. Naravno, odnos sa velikim rivalima Novakom Đokovićem i Rafaelom Nadalom bio je jedna od glavnih tema. Jedno od pitanja je bilo o onom čuvenom porazu u finalu Vimbldona 2019, koji je možda i odlučio trku ko će biti najbolji svih vremena.
Federer je protiv Đokovića ima dve vezane meč lopte na svoj servis, ali je Nole obe spasao. Švajcarac posle više nije odigrao nijedno veliko finale, a Srbin je stigao do rekorda od 24 grend slem titule.
– Možda je čudno, ali taj poraz me nije dugo mučio. Ne znam zašto. Možda zbog moje dece, možda jer sam pobedio Rafu u polufinalu. Osećao sam, gotovo je, odigrao sam veliki turnir, šteta je što sam izgubio, ali idemo dalje. Analizirao sam šta se desilo, prvih dana su mi se vraćale slike tog poraza, ali posle više nikada.
Ako je za njegove navijače to bio traumatičan poraz, za njega nije.
– Rekao sam sebi, od sada je to samo lepo sećanje. Poslednja stvar koju sam želeo je da poludim zbog toga. Nisam to zaslužio jer sam zaista dobro igrao. Još se sećam kako su deca posle meča jurnula ka meni. Rekao sam im, treba mi samo još pet minuta. Morao sam da prilegnem da se opustim. Onda sam sišao u dnevnu sobu, tamo je bilo 30 ljudi. Bilo je to sjajno veče.
Federer je već tri godine penzioner, Nadal mu se pridružio pre tačno godinu dana, Đoković još igra. Na podsećanje da je baš Novak nedavno u jednom intervjuu rekao da bi voleo jednog dana da sedne sa njim i Rafom i popiju nekoliko pića zajedno i pitanje da li može to da zamisli, Švajcarac je odgovorio:
– Naravno. Rivalstva kao naša stvaraju jaku vezu. Sa ove distance mnoge stvari vidim drugačije nego ranije. Novak to još ne zna, Rafa polako postaje svestan. Kada igraš, ne razmišljaš o tome na način kao ja sada. Što više vremena prođe, manje o sebi razmišljaš kao o teniseru a više vidiš širu sliku. Smešno je što stvari koje su nekad bile veoma važne, više ne možeš ni da se setiš. Apsolutno sam za to da jednog dana sednemo sva trojica zajedno i pričamo o “starim dobrim danima”.
