Nakon deset dana, filmskih premijera iz čitavog sveta, brojnih gostiju, holivudskih zvezda, spuštena je zavesa na još jedno izdanje Međunarodnog filmskog festivala FEST. I ovo, 48. izdanje privuklo je brojne filmofile u nekoliko bioskopa u prestonici. Na završnoj konferenciji za novinare, predstavnici FEST-a i CEBEF-a sumirali su utiske ovogodišnje smotre i najavili šta nas očekuje u budućnosti.
Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu i predsednik odbora FEST-a, istakao je da je zadovoljan i da je ovogodišnji festival postavio kalup kako bi trebalo da se radi i narednih godina, te da je pronađen dobar balans između takmičarskog programa i ostalih celina. Karl je najavio da će se u septembru ove godine obeležiti 50 godina od osnivanja FEST-a, a tim povodom u Skupštini Grada biće priređena svečanost na kojoj će se dodeliti 50 plaketa, takozvanih FEST-ih 50, čime će početi obeležavanje pola veka festivala koje će kulminirati 2022. On je takođe saopštio da je Komisija za zaštitu spomenika prihvatila inicijativu da jedna ulica u Beogradu ponese ime Milutina Čolića, osnivača ove kultne manifestacije.
Umetnički direktor festivala, Jugoslav Pantelić, više je, kako kaže, nego zadovoljan. Dodao je da bi voleo da postoji mogućnost da se mnogi filmovi sa FEST-a pojave i u bioskopskoj distribuciji.
– Mislim da festivali, generalno, ne bi trebalo da budu jedino mesto gde publika može da vidi te filmove, jer to nije dovoljno. Tržišna utakmica sa filmovima koji najčešće pune repertoar bioskopa ne može da bude ravnopravna i zbog toga su ostvarenja iz Sudana ili Kolumbije retka pojava u bioskopima i to ne samo kod nas, nažalost. Mislim da je budućnost, ako želimo da nam bude lepa, u otvaranju malih bioskopa koji će tretirati isključivo ovakav program. Nemam ništa protiv velikih naslova, pod velikim mislim na broj nula u iznosu budžeta, ali umetnost, prosto, ne možemo gledati na taj način.
Od ove godine uveden je i novi program, FEST fokus.
– Pojavila se potreba za dodatnim programom sa filmovima koji zaslužuju da na njih bude skrenuta dodatna pažnja. Dvorana Kulturnog centra godinama ima publiku okrenutu ka jednoj vrsti filma koji možda i nije za najširi auditorijum, ali je veoma važan.
I ove godine na FEST-u smo ugostili samo najbolje, a čast da zatvori festival pripala je slavnom holivudskom glumcu Džonu Malkoviču, koji je izveo svoj muzičko-scenski performans “Muzički kritičar”. Drugi put na FEST došao je i kultni grčki reditelj Kosta Gavras, koji je kao i Malkovič nagrađen Beogradskim pobednikom.
– FEST ima dugu tradiciju. Veoma se radujem i zahvalan sam, pogotovo što nagrada dolazi od jednog takvog festivala, kao što je FEST. Za mene svako priznanje koje predstavlja čast, bez obzira na nagrade koje sam već dobio, jer znači da je moj rad ostavio nekakav trag – rekao je Gavras.
Ovogodišnji FEST pod sloganom “Skupljači emocija” bio je posvećen legendarnom glumcu, Bekimu Fehmiu, koji nas je napustio pre deset godina, a čast da otvori manifestaciju pripala je njegovom sinu, glumcu Uliksu Fehmiu, koji se zahvalio što je festival posvećen umetničkom radu njegovog oca, istakavši da je Bekimov odnos prema umetničkom stvaranju bio gotovo religiozan.
– Iskreno je mislio da umetnost može da promeni svet, da učini čoveka boljim. Verovao je da nam umetnost daje moć da progovorimo u ime onih čiji se glas retko čuje… A onda je izgubio veru u čoveka i u lekovitost svoje profesije – kazao je Uliks.
Izlet u prošlost
Filmofili su imali priliku da vide retrospektivu Bekima Fehmiua, filmove “Avanturisti”, “Tople godine”, “Uzrok smeri ne pominjati”, “Klakson” ili neki manje poznati naslovi, pre svega, mlađoj publici, poput “Poslednji sneg proleća” ili “Dozvola za ubistvo” gde su mu partneri Dirk Bogard i Ava Gardner.
Odat je omaž i glumici Nedi Arnerić, koja je preminula početkom godine. Kinoteka u Kosovskoj je, iz dana u dan, prikazivala njene filmove, “Malo, mnogo, strastveno”, “Nebo nad Berlinom”, “Pogrešan potez”, “Divni dani u Aranhuezu”.
Razmena iskustva
– Imali smo sjajne goste, otkrili smo neke nove autore, gledali filmove, razmenjivali iskustva, i uradili sve ono što je potrebno uraditi kad je u pitanju jedan praznik filma. Veliko mi je zadovoljstvo što su publika i kritika prepoznali neke filmove, između ostalog filmove malih kinematografija, jer to jeste satisfakcija onoga ko te filmove bira – rekao je Pantelić.
