Srpska kompozitorka i pionirka evropske avangarde Ljubica Marić (1909–2003) bila je u fokusu velikog umetničkog i naučnog događaja koji je od 9. do 11. maja održan u Drezdenu.
Festival “Songs of Space“, zajedno sa međunarodnim simpozijumom “Zvuk vizije:- Ljubica Marić i muzika 20. veka“, okupio je istaknute umetnike i istraživače širom Evrope, a publici u Nemačkoj pružio jedinstvenu priliku da se upozna sa opusom prve i najznačajnije srpske kompozitorke 20. veka.
Inicijator i organizator festivala bio je dirigent Michael Käppler, vođa hora Sinfonietta Dresden, koji je zajedno sa orkestrom Vogtland Philharmonie premijerno u Nemačkoj izveo monumentalno delo “Pesme prostora“ (Songs of Space) Ljubice Marić. Za naše medije, gospodin Kappler ističe, da je ovo bila jedinstvena prilika da publika u Nemačkoj otkrije opus najznačajnije srpske kompozitorke:
– Dugo sam istraživao dela Ljubice Marić, a posebno sam bio oduševljen delom “Pesme prostora”, u meni je došla iznenadna ideja da se njena muzika premijerno izvede ovde u Nemačkoj. Pomislio sam, kakva divna muzika i zašto nismo imali priliku da je čujemo do sada? Njena dela su posebna i na neki način drugačija od ostalih – “Pesme prostora” su potpuno nešto novo za mene i nikada do sada nisam čuo ovako nešto. Teško je opisati tu jedinstvenost stila kojom je stvarala muziku, kao da je deo neba, prostora i zvezda, ona je prožeta lajt motivom smrti, beskonačnog prostora koji nas ponovo vraća životu, zaista nešto jedinstveno, istakao je ovaj poznati dirigent.
Pijanistkinja Mirjana Rajić – njena muzika me prati od detinjstva
Festival je otvoren 9. maja koncertom kamerne muzike u prepunoj sali SLUB-a (Saksonska državna i univerzitetska biblioteka). Nastupili su pijanistkinja Mirjana Rajić, docentkinja na Muzičkoj akademiji u Drezdenu, kao i violinistkinja Christiane Thiele i violončelista Daniel Thiele. Program je obuhvatio poslednje završeno delo Ljubice Marić – “Torzo“, klavirske minijature “Pesma i Igra“ i “Brankovo kolo“, kao i solo čelo kompoziciju “Monodia Octoicha“. Publika je imala priliku da čuje i Trio Josefa Suka, profesora Marićeve iz Praga, kao i Sarabandu Isidore Žebeljan, kompozitorke koju je Marićeva nazivala svojom jedinom pravom naslednicom.
Mirjana Rajić-docentkinja na Muzičkoj akademiji u Drezdenu, ističe da je sa muzikom Ljubice Marić upoznata još od ranog detinjstva, ali da nije imala priliku da je tako često svira:
– Bilo je veliko zadovoljstvo i čast da budem deo festivala prve i najznačajnije srpske kompozitorke Ljubice Marić “Songs of Space” u Drezdenu. Svirati njena dela iz više stvaralačkih perioda, upoznati njenu muziku još dublje i preneti je nemačkoj publici bili su mi veliko ispunjenje i inspiracija. “Pesma i Igra” kao i “Brankovo kolo” za solo klavir imaju puno folklorističkih elemenata-pogotovo “Brankovo kolo” koje ima folklorne citate iz srpskog, hrvatskog, makedonskog i crnogorskog kola. Sa druge strane, svirala sam i njeno poslednje završeno delo “Torzo”, sa sjajnim nemačkim muzičarima Christiane i Daniel Thiele (violina i violončelo) – rekla nam je Rajićeva.
“Torzo” je naziv klavirskog trija koji se u ovom slučaju odnosi na oblik sveden na svoje jezgro. Inspiracija za trio potekla je iz dva poetska teksta: jednog srednjovekovnog (14. vek) i iz samo jednog stiha Vladike Rada – Petra Petrovića Njegoša koji glasi: “Je li javje od sna smućenije”.
Mirjana dodaje, da su muzičari pored dela Ljubice Marić izveli i “Elegiju” Josefa Suka kao i “Sarabandu” Isidore Žebeljan. Josef Suk je bio češki kompozitor i profesor Ljubice Marić za vreme njenih studija u Pragu. Elegija je veoma poetičan komad koji oslikava zalazak sunca na Višehradu u Češkoj. Još jedna naša kompozitorka koja je pored Ljubice Marić uspela da ostvari internacionalnu karijeru i bila prva profesorka kompozicije u Srbiji, Isidora Žebeljan (1967-2020) napisala je “Sarabandu” kao muziku za ljubavnu scenu iz Sartrovog komada “Prljave ruke”. Veoma dirljiv komad je jedan od najpoznatijih minijatura istaknute kompozitorke, koju je Ljubica Marić smatrala svojom jedinom pravom naslednicom.
Simpozijum: Naučni pogled na stvaralaštvo Marićeve
Drugog dana festivala, 10. maja, održan je stručni simpozijum sa četiri izuzetno zapažena predavanja. Među govornicima su bili muzički istoričari i istraživači Melita Milin (Beograd), Borislav Čičovački (Beograd/Amsterdam), Nina Noeske (Weimar) i Wolfgang Mende (Drezden). Njihova izlaganja bavila su se različitim aspektima stvaralaštva Ljubice Marić – od duhovnosti i nacionalnog identiteta do muzičkog jezika i međunarodnog značaja njenog opusa.
Borislav Čičovački, pripovedač, romansijer, solista i kamerni muzičar, istakao je značaj Ljubičinih dela :
- Ljubica je najznačajniji umetnik sa naših prostora i u proteklih decenija o liku i delu naše kompozitorke puno se pripovedalo. Baveći se dugo muzikom Ljubice Marić, u proteklih decenija puno toga smo uradili kako bi se o njoj saznalo i van granica naše države. Mi smo posvetili veliki rad kako bi se nabavile njene note i vrlo je interesantno da su Nemci iz Kasela štampali njen opus krajem 20.veka. Ovo je prvi festival našeg kompozitora koji je održan u inostranstvu. Nikada u svetu nije održano ovako nešto kao što je ovaj festival posvećen Ljubici. Po umetničkom značaju njena dela se mogu uporediti sa ekstremnom originalnošću velikih dela kao što su Andrićeva. Što je Andrić u književnosti to je Ljubica Marić u muzici. Lajt motiv njenih dela je odnos prema smrti, to je dimenzija značaja, ta pesimističnost, ali opet na kraju pobeđuje večnost života.
Gospodin Čičovački naglašava da je došao na festival po pozivu dirigenta Käpplera.
– Ovim festivalom počinje jedan novi odnos prema našoj muzici. Publika je doživljava kao nešto što pripada sada i muzičkoj kulturi u Nemačkoj. U svakom slučaju ovo je jedan od najvećih proboja kompozitora koji više nisu živi, a čija dela žive i dugo će živeti ne samo u Srbiji, nego i u čitavoj Evropi i svetu.
U muzičkom delu toga dana nastupio je duvački kvintet kamernog orkestra Sinfonietta Dresden, uz sopranistkinju Annu Paliminu. Izvedena su dela “Archaia II“, “Duvački kvintet“ i vokalno-instrumentalna minijatura “Čudesni miligram“, koja je posebno oduševila publiku.
Ljubičin most između tradicije i avangarde
Zatvaranje festivala, održano je 11. maja u crkvi Lukas Kirche, obeležilo je upravo ovo spektakularno izvođenje, koje je naišlo na ovacije publike. Kroz četiri dana festivala i simpozijuma, Drezden je postao središte promišljanja o mestu Ljubice Marić u evropskoj i svetskoj muzičkoj istoriji. Panel diskusije, koncerti i izložbe pokazali su koliko je važno osvetliti ulogu žena u umetničkom stvaralaštvu 20. veka, a posebno pionirki poput Marićeve.
Publika je s oduševljenjem prihvatila izvođenja srpske muzike, a sam festival ocenjen je kao izuzetno važan kulturni most između Srbije i Nemačke. Ovaj događaj otvorio je vrata novim izvođenjima i istraživanjima dela Ljubice Marić, podstičući interesovanje kako stručne javnosti, tako i nove generacije umetnika i muzičara.
