Vranjanci još pamte duhoviti grafit koji je pre dvanaestak godina osvanuo na zidu Zanatskog doma u centru grada. Nacrtana je strelica na kojoj je pisalo: "Bioskop – 30 km". Njime je autor šeretski, ali i sa setom, ukazivao da je najbliži bioskop u Vladičinom Hanu. Nažalost, tako je i danas. Vranje nema bioskop od 1989. godine, a dobilo ga je još pre 100 godina, neposredno po završetku Drugog balkanskog rata. Te 1913. godine prvu kino-aparaturu nabavio je kafedžija Dimitrije Jovanović Tabače, tadašnji vlasnik hotela "Evropa". Projektor je kupio u Beogradu od inženjera Pavla Tice i platio ga 6.000 srpskih dinara u zlatu. Vranje tada nije imalo struju, pa je Jovanović morao da kupi i dizel-mašinu, motor naftaš s dinamom koji je proizvodio električnu energiju snage 65 volti. To je bilo dovoljno da Vranjanci konačno uživaju u blagodetima modernog sveta, poznatim u to vreme kao pokretne slike.
|
Uživancija pod šatrom |
U projektorskoj kabini koja je bila postavljena nedaleko od ulaznih vrata aparaturu je montirao Pavle Tica. Filmsko platno je bilo na suprotnom zidu, a kraj njega je stajao podijum za orkestar. Tako su hotel "Evropa" i bioskop radili u istoj sali. Dok su Vranjanci i njihovi gosti gledali film, sedeli su za kafanskim stolovima. Tokom projekcije mezetili su ćevape uz turšiju i kupus salatu i zalivali vinom i rakijom. Da bi gosti bili posluženi, film se prekidao dva-tri puta po dvadesetak minuta, pa su projekcije trajale i po tri sata, od 20 do 23 sata. Kafedžija je pored hrane i pića zarađivao i na bioskopskim ulaznicama koje su se prodavale po dva, tri i četiri dinara, u zavisnosti od toga gde je ko želeo da sedi, bliže ili dalje platnu. Bioskop u "Evropi" radio je do 1. januara 1923. godine, kad je aparatura prodata Kumanovčanima, a dizel-motor je otišao u Veliku Planu. Drugi bioskop u Vranju proradio je 1914. godine. Otvorili su ga vlasnici hotela "Vranje" Janča Vučković i Miloje Stanković, a radio do početka Drugog svetskog rata.
U kafani "Evropa" bioskop će ponovo proraditi tek 1932. godine. Otvoriće ga Sreten Vasiljević Đerko, stolar koji je na poslu isekao prste, pa je njegova bogata porodica odlučila da mu kupi kino-aparaturu i omogući da počne novi posao. Do Drugog svetskog rata postojao je još jedan privatni bioskop, u Sidorenkovoj kafani, blizu Načelstva.
Bioskop će iz kafane "Evropa" preći u novu salu u zgradi Zanatskog doma koje podiglo privatne udruženje zanatlija. Zgrada se gradila šest godina, od 1932, a Sreten je nastavio da pušta filmove. Bioskop je dobio naziv "Sloboda", koji će nositi sve do gašenja 1989. godine. Sala je imala 444 mesta, od toga 390 u parteru, a ostalo na balkonu. Za vreme bugarske okupacije Vranja bioskop nije radio, a aparate su odneli bugarski vojnici. Ipak, vlasnik Sreten Vasiljević bio je uporan i posle kraja rata 1945. godine pronašao je svoju imovinu u nekom bugarskom gradu i uspeo da je vrati.
– Sala bioskopa, parter, balkon i kino kabina su isti i danas, samo što se sve raspada, plafon pada, zidovi se ljuskaju, stolice trule, vlaga sve razjeda – kaže Miodrag Miša Antić, predsednik Udruženja zanatlija u Vranju. – Zgrada je propala zbog nemara gradskih vlasti, ali i zbog tužbe Udruženja lokalnih privatnih zanatlija kojima je vlast htela da otme Zanatski dom. Potom je 2006. sud presudio u korist zanatlija. Ali, tada je bilo kasno da se obnovi.
