Francuska se nalazi na klimavoj granici između oporavka i ekonomske neizvesnosti. Druga po snazi privreda EU, s javnim dugom većim od 3.300 milijardi evra, polako skida teret inflacije, ali i dalje gubi dah pod težinom svojih obaveza. Prošlog meseca inflacija je iznosila svega 0,8%, što zvuči ohrabrujuće, ali realnost za građane i privredu je složenija. Cene hrane i dalje rastu, a životni troškovi, posebno za energiju i gorivo, iako u padu, i dalje pritiskaju domaćinstva.
Pad inflacije je zasnovan na sniženju troškova struje, gasa i telekomunikacija, ali stručnjaci upozoravaju da je ovaj uspeh počeo sa istorijski visokih nivoa – Francuska je 2022. beležila inflaciju od 5,2%, prošle godine 4,9%. I dok EU prosečno beleži inflaciju od 2,1%, u Francuskoj još uvek osećaju posledice ranijih skokova cena.
Politička nestabilnost dodatno komplikuje situaciju. Vlada premijera Lekornija suočava se s neizvesnošću u parlamentu, što otežava donošenje ključnih ekonomskih odluka. Građani i investitori prate s napetošću: da li će Francuska uspeti da konsoliduje javne finansije i zadrži rast, ili će dugovi ponovo baciti zemlju u vrtlog kriza izazvanih pandemijom i geopolitičkim tenzijama?
Ekonomisti ističu da bi smirivanje inflacije moglo otvoriti prostor za popuštanje monetarne politike Evropske centralne banke, ali Francuska i dalje balansira na ivici, između nade u stabilniju budućnost i opasnosti od novih ekonomskih udara. Svaka odluka sada nosi težinu koja može oblikovati sudbinu jedne od najvažnijih evropskih ekonomija.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Pad inflacije donosi predah Francuskoj, ali teret duga i politička nestabilnost i dalje pritiskaju. Sudbina druge ekonomije EU zavisi od reformi – ili će stabilizovati sistem, ili u domino-efektu povući sa sobom i ostatak Evrope.
