Francuska je već dugo u političkoj krizi koja je pre svega prouzrokovana ekonomskom situacijom, ali i drugim aspektima. Emanuel Makron je prošle godine rešenje video u izborima, ohrabren rezultatima izbora za evropski parlament. Rezultati su krizu još produbili. I dok traže rešenja za nagomilane probleme u Parizu, postavlja se pitanje – koliko tamošnja kriza ljulja podršku ključnog partnera u Evropskoj uniji za pitanja država kandidata sa Zapadnog Balkana.
Kada je druga ekonomija Evrope u krizi neminovno se ona preliva van granica i utiče najpre na članice Unije. Još više jer se Francuska okreće sebi. Spoljnopolitička pozicija takođe slabi, ali, ocenjuju upućeni, neće se menjati. Na koncu i ustavno je u Jelisejskoj palati.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra da Makron prema regionu Zapadnog Balkana uvek ima adekvatan pogled.
Makron i Zapadni Balkan – politika (bez) promena
“Ne verujem da će dolaziti do promene njegove politike prema Zapadnom Balkanu. Evropska unija u ovom trenutku ima fokus ka daljem procesu proširenja. Konkretno sa Srbijom, imamo i taj jedan izuzetno značajan ekonomski aranžman u vezi sa kupovinom rafala”, navodi Joksimovićeva.
Zamajac u spoljnoj politici zemlje Makron je uhvatio još sa početka prvog mandata 2017. godine. Već osam godina pitanje proširenja Evropske unije stavlja visoko na agendu. A, pored Nemačke, Francuska je ključna na evropskom putu Zapadnog Balkana.
Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije kaže da sve što se dešava trenutno u Francuskoj, Srbiju i evrointegracije stavlja u neke druge planove.
“Ostoje presudno dominantno, jer postoje strukture u samom francuskom društvu koje nisu samo oličene u predsedniku Makronu, koje postoje u drugim političkim partijama, a koje su se zauzele u pitanje duboko inkorporirane u pitanje evrointegracija”, objasnila je Kolakovićeva.
Uloga Pariza u proširenju EU
Kao jedna od važnijih inicijativa koja je potekla upravo iz Pariza jeste strategija za Zapadni Balkan. Gotovo nakon 100 godina Francuska, podseća Kolakovićeva, ima svoju politiku prema regionu. Koliko je u njenom fokusu, više puta se čulo i tokom francuskog predsedavanja Savetu ministara Unije.
“U Srbiji, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, imamo prisustvo francuskih eksperata koji su u okviru ministarstava, i koji su tu sa ciljem da pomognu jedno kanalisanje, odnosno mogućnosti da se srpska agenda puta ka Evropskoj uniji i agenda Zapadnog Balkana u potpunosti ispune”, ističe Aleksandra Kolaković.
Smatra da je to jedan snažan mehanizam jer su oni zaista eksperti, koji dolaze iz ekspertskih struktura, ne iz političkih kao takvih ali dolaze da sprovode i ovaj deo političke agende koji je potreban na putu ka EU.
Politička stabilnost i Makronova pozicija
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da francuski predsednik i dalje drži konce u svojim rukama.
“Vodi spoljnu politiku, ta spoljna politika će ostati takva kakva jeste, sem ako ne dođe do potpune destabilizacije režima, odnosno da ne može da se formira vlada i da dođe do novih izbora. Ali su i na tim izborima favoriti nacionalno okupljanje koje prema nama ima relativno dobar stav”, navodi Zečević.
A ono što će, u narednom periodu uticati na pitanje evrointegracija Zapadnog Balkana neminovno jeste dugo očekivana reforma Evropske unije, pronalaženje rešenja za rat u Ukrajini i promena politike prema migrantima.
