Spoljnopolitički komentator “Gardijana” Simon Tisdal u autorskom tekstu iznosi vrlo oštru i ličnu kritiku ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa, tvrdeći da su njihove odluke pogubne ne samo za Ukrajinu nego i za Rusiju, Sjedinjene Države i širu međunarodnu bezbednost.
Prema Tisdalu, Britanci koji misle da njima vladaju nesposobni političari trebalo bi, “radi perspektive”, da pogledaju Putina i Trumpa. On tvrdi da Putin sistemski uništava sopstvenu zemlju ratom koji je sam izabrao i koji za Rusiju predstavlja privrednu, finansijsku, geopolitičku i ljudsku katastrofu koja se svakim danom produbljuje.
Tramp je, piše Tisdal, iz sopstvenih nejasnih razloga prošle nedelje Putinu ponudio politički spas, ali ga je ruski predsednik odbacio. “Ta dvojica budala savršeno zaslužuju jedan drugog”, smatra komentator “Gardijana”.
“Putin pati od neoimperijalnih fantazija”
Na pregovaračkom stolu u Moskvi, prema Tisdalovom tumačenju, bio je tzv. mirovni sporazum koji bi defakto nagradio rusku agresiju, predao veliki deo ukrajinske teritorije, ozbiljno potkopao nezavisnost Kijeva i oslabio odbranu Ukrajine od budućih napada.
Takav Trampov dogovor, uveren je Tisdal, podelio bi SAD i Evropu, možda i kobno oslabio NATO, rehabilitovao rusku privredu i verovatno srušio vladu Vladimira Zelenskog. Sve su to, podseća Tisdal, ključni ruski ratni ciljevi.
Ipak, Putin je rekao “ne” jer, prema autoru, pati od neoimperijalnih fantazija i opsesije sopstvenim političkim nasleđem. Uveren je da može dobiti sve, i još više, nastavkom rata. Tisdal tvrdi da je Putin uverio Trampa da je ruska pobeda neizbežna i da su “lukavi Evropljani” pravi huškači rata. No ta je pretpostavka, piše, pogrešna.
Gotovo četiri godine nakon početka invazije Putin je, prema Tisdalu, i dalje zaglavljen u blatu i ledu Donbasa, dok se unutar Rusije stanje pogoršava. Posle dve godine rasta podstaknutog isključivo vojnom potrošnjom, prihodi od nafte i gasa, koji čine do 50% državnih prihoda, pali su 27% u odnosu na prethodnu godinu, a recesija se nazire.
“Ukrajina je identifikovala ruske slabe tačke”
Inflacija iznosi oko 8%, kamatne stope prelaze 16%, budžetski deficit raste, više od polovine likvidne državne imovine iz fonda nacionalnog bogatstva potrošeno je od 2022, državne kompanije gomilaju dugove, strana ulaganja su se urušila, a troškovi uvoza strateške robe porasli su 122%. Sve to, ističe Tisdal, služi finansiranju rata. Čak je i votka poskupela za 5%.
Tisdal piše da se pritisak stalno pojačava. Ukrajina je identifikovala slabe tačke: ruske rafinerije, cevovode i “flotu u senci” tankera koji prevoze ilegalni izvoz nafte. Ukrajinske snage redovno pogađaju energetska postrojenja duboko u Rusiji, izazivajući paniku i nestašice goriva.
Uz to se, prema Tisdalu, energetski divovi “Rosnjeft” i “Lukoil” suočavaju sa problemima jer azijski kupci, uključujući one u Kini, pokušavaju da izbegnu sekundarne američke sankcije. Autor smatra da se ekonomsko propadanje Rusije podudara sa dramatičnim padom njenog geopolitičkog uticaja.
“Putin nije uspeo da pokori Ukrajinu”
Dok je zaglavljena u Ukrajini, Moskva je nemoćno posmatrala kako se Sirija okreće Zapadu, a Iran postaje meta američkih i izraelskih napada. Sada i Venecuela uzalud traži rusku podršku. Odnosi sa Kinom, piše Tisdal, svedeni su na odnos u kojem je Rusija poniženi mlađi partner.
Tokom nedavne posete Indiji Putin je, prema njegovim rečima, delovao kao slab pregovarač u zemlji koja, pod američkim pritiskom, sada bojkotuje rusku naftu. Narativ da “Rusija pobeđuje”, tvrdi Tisdal, oslanja se na navodne uspehe na ratištu.
Putinov savetnik Jurij Ušakov čak je rekao da su nedavni teritorijalni pomaci “pozitivno uticali” na pregovore. Tisdal to naziva zabludom. Dobici su, piše, marginalni. Uprkos iznenadnoj invaziji i ogromnoj nadmoći u ljudstvu i tehnici, Putin nije uspeo da pokori Ukrajinu.
Cena tog neuspeha meri se stravičnim ruskim gubicima, više od 280.000 poginulih ili ranjenih u prvih osam meseci 2025, odnosno oko milion ukupno.
“Rusija je neuništiva”
Tisdal završava tekst kritikom Trampove politike prema Ukrajini. Smatra da je predsednik SAD od početka popuštao Rusiji, napadao Zelenskog i obustavljao isporuke oružja, čime je oslabio Ukrajinu. Trampovu želju da se prikaže mirotvorcem, izbor rodbine i bliskih saradnika za neformalne izaslanike, kao i pokušaje marginalizacije Evrope Tisdal vidi kao poteze koji pomažu i ohrabruju Putina.
Po njegovom mišljenju, Trampovo mešanje produžava rat. Zaključuje da bi trebalo da se povuče, dok bi Evropa i NATO trebalo da pojačaju vojnu pomoć Ukrajini, obezbede reparacijske zajmove iz zaplenjene ruske imovine, strože sprovode energetske sankcije i odlučnije odgovore na sabotaže i kibernetičke napade.
Na kraju, Tisdal ističe da je Rusija kao zemlja “prevelika da bi propala” i da njena istorija pokazuje da je neuništiva. No Putin, piše on, jeste pobediv. “On gubi, ne pobeđuje. I pre ili kasnije, kao i careve i totalitarne vladare pre njega, Rusija čije ime slavi sažvakaće ga i ispljunuti”, predviđa.
