Sjedinjene Američke Države (SAD) drže najveće zalihe zlatnih poluga na svetu – čak oko 8.134 tone zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato za treći kvartal 2024. godine.
To je znatno više od drugih velikih ekonomija poput Nemačke, Italije, Francuske ili Kine. Većina tog zlata se nalazi pod strogim nadzorom u najzaštićenijim trezorima u zemlji, uključujući čuveni Fort Noks.
Fort Noks, izgrađen 1936. godine, trenutno čuva oko 147,3 miliona unci zlata, što čini približno polovinu ukupnih zlatnih rezervi SAD. Trezor je poznat po izuzetnoj bezbednosti i sistemu zaštite koji američka vlada nikada ne otkriva u potpunosti javnosti.
Pored toga što je kovnica, Vest Point Mint funkcioniše i kao skladište za oko 22 odsto američkog zlata, što iznosi približno 54 miliona unci. Nalazi se blizu Američke vojne akademije i takođe ima visok nivo bezbednosti. Denver takođe skladišti značajne količine zlata – prema podacima iz 2023. godine, tamo se nalazi oko 43,85 miliona unci.
Podzemni trezor Federalnih rezervi u Njujorku, u srcu Menhetna, čuva više od 5.800 tona zlata, ali uglavnom u ime stranih vlada i međunarodnih institucija, a ne u vlasništvu SAD. Ova lokacija simbolizuje poverenje stranih partnera u sigurnost američkog sistema.
Kako su SAD prikupile toliko zlata?
Istorija američkih zlatnih rezervi vezana je za niz političkih i ekonomskih odluka koje su oblikovale globalni monetarni sistem. Tokom 19. i početkom 20. veka, SAD su koristile takozvani zlatni standard, što je značilo da je vrednost dolara bila vezana za određenu količinu zlata. Zalihe zlata su bile ključne za monetarnu stabilnost.
Takođe, Zakonom o zlatnim rezervama iz 1934. godine, Ministarstvo finansija SAD dobilo je ovlašćenje da preuzme vlasništvo nad svim monetarnim zlatom u zemlji. Time je centralizovano upravljanje rezervama, a istovremeno je zabranjeno privatno vlasništvo nad zlatnim polugama.
Predsednik Ričard Nikson 1971. godine odlučio je da ukine mogućnost zamene dolara za zlato. Time je okončan međunarodni zlatni standard, a svetske valute su prešle na takozvani fiat sistem, u kojem valuta više nema pokriće u zlatu.
Najveće zlatne rezerve van SAD
Nemačka je druga po veličini sa 3.351,2 tona, što čini 77,1% njenih deviznih rezervi. Većina se čuva u trezorima Bundesbanke u Frankfurtu, dok se deo nalazi u Njujorku i Londonu. U poslednjih nekoliko godina, Nemačka je povratila značajne količine zlata iz inostranstva radi veće bezbednosti i transparentnosti.
Rusija poseduje oko 2.336 tona zlata (peto mesto), odmah iza SAD, Nemačke, Italije i Francuske. Vrednost rezervi dostigla je 217,4 milijarde dolara, uglavnom zbog rasta cene zlata na svetskom tržištu, koje je od početka 2022. poraslo preko 70%, premašivši 3.000 dolara po unci u martu 2025.
Zlato sada čini oko 35,4% ukupnih ruskih deviznih rezervi – najviše u poslednjih 25 godina. Ova strategija je deo ruskih nastojanja da smanji zavisnost od američkog dolara i ublaži posledice zapadnih sankcija.
Međutim, iako državne rezerve rastu, zalihe zlata u ruskim komercijalnim bankama su pale – krajem 2024. godine iznosile su oko 38,1 metričku tonu, što je najniži nivo od jula 2022. godine.
Rusija je i drugi najveći proizvođač zlata u svetu, sa godišnjom proizvodnjom od oko 310 tona (2024).
Kina (6. mesto) poseduje 2.292,3 tone zlata, što je 6,5% njenih deviznih rezervi. Od 2023. do 2025. Kina je znatno povećala zlatne rezerve, kupujući ih redovno kao deo strategije smanjenja zavisnosti od dolara i povećanja finansijske nezavisnosti.
Švajcarska, poznata po finansijskoj stabilnosti i neutralnosti, ima 1.039,9 tona zlata (9,6% deviznih rezervi). U aprilu 2025. iz SAD je uvezla čak 63 tone zlata – najviše od 2012. godine. Švajcarska je glavni svetski centar za rafinisanje i tranzit zlata, sa trezorima unutar zemlje. Švajcarska je iz Velike Britanije uvezla i 1,6 tona zlata ruskog porekla u vrednosti 138 miliona franaka – pet puta više nego mesec dana ranije.
Indija, Japan i Turska nalaze se na začelju liste po količini zlatnih rezervi. Kuda ide zlato zbog globalnih tenzija? Ultrabogati sve više premeštaju svoje zlato u inostranstvo zbog ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. Singapur postaje sve popularnija destinacija. Prema CNBC-u, tamo se trenutno nalazi zlato i srebro vredno oko 1,5 milijardi dolara.
Skladište poznato kao “The Reserve” ima privatne trezore i visoku komoru sa sefovima u tri sprata. Od januara do aprila 2025. narudžbe za skladištenje zlata i srebra porasle su za 88% u odnosu na isti period 2024.
Takođe, prodaja zlatnih i srebrnih poluga porasla je za 200% u odnosu na prošlu godinu. Bogati sve više biraju fizičko zlato umesto papirnog, kako bi smanjili rizik od ugovornih strana i geopolitičkih šokova.
