Opšti zaključak koji se može izvući iz sastanka Milorada Dodika i Sergeja Lavrova jeste da Rusija kao garant Dejtonskog sporazuma i Republika Srpska dele iste stavove. I Rusija i Srpska zalažu se za zaštitu ustavnog poretka BiH u skladu sa onim što je potpisano u Dejtonu, a ne u skladu sa onim kako Zapad tumači Dejton.
Najava sednice Saveta bezbednosti UN-a o BiH za 31. oktobar, potpuno jasna ocena uloge Zapada i Kristijana Šmita u razaranju BiH i Republike Srpske uz pomoć obojene revolucije, kao i puna podrška Dejtonskom sporazumu, Miloradu Dodiku, Republici Srpskoj i referendumu, glavne su poruke sa sastanka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova održanog u Moskvi, ocenjuje politički analitičar iz Banjaluke Bojan Šolaja.
Najvažnije je da će se glas Srpske čuti u UN
Šolaja podseća na reči Sergeja Lavrova da je uzrok krize u BiH to što su odluke Saveta bezbednosti pogažene, što je prouzrokovalo dubinsku krizu u zemlji. Zato je najava sednice Saveta bezbednosti bila najvažnija tačka razgovora Dodik-Lavrov jer će se ona baviti aktuelnom situacijom u BiH za koju se još uvek traži rešenje koje će biti dobro za BiH.
„Dobro je da će se desiti sednica Saveta bezbednosti na tu temu i da će sve strane imati priliku da iznesu svoje argumente“, navodi naš sagovornik, dodajući da je i trenutak zgodan, jer će upravo Rusija predsedavati najvišim telom Svetske organizacije.
Prema njegovim rečima, sastanak je pokazao da Rusija ozbiljno shvata svoju ulogu jednog od garanata Dejtonskog sporazuma i po tom pitanju insistira, kao i Republika Srpska na njegovom doslednom sprovođenju, bez dodatnih tumačenja, što je u poslednjih tridesetak godina bila praksa zapadnih zemalja.
„Smatram da je shodno tome, kao što je predsednik Dodik pomenuo, i došlo do derogiranja Dejtonskog sporazuma od početka i da je zbog toga jako bitno da o tome raspravlja Savet bezbednosti koji je jedini i nadležan za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, bar u onom delu koji se tiče delovanja i visokog predstavnika i civilnih aspekata samog sporazuma koji su bili u nadležnosti visokih predstavnika“, navodi Šolaja.
Dosta govori, napominje naš sagovornik, i to što je sastanak Dodika i Lavrova trajao prilično dugo, što je pokazatelj da se prošlo kroz sve aspekte krize u BiH, tako da, kada se o tome bude raspravljalo u Ujedinjenim nacijama to bude prilika da se kriza u BiH detaljno predstavi.
Šmit označen kao glavni uzročnik krize
Osnovno pitanje je kako je moguće da u BiH odluke pokušava da nametne čovek koji je u potpunosti nelegalan i nelegitiman kao visoki predstavnik, s obzirom da ne postoji odluka Saveta bezbednosti o njegovom imenovanju. Taj neokolonijalni upravnik odlučuje putem dekreta, što je suprotno svim demokratskim uzusima.
„To su pitanja koja se moraju načeti, da vidimo kako je moguće da u bilo kojoj „suverenoj“ zemlji neko odlučuje na taj način, da derogira pravni sistem te države, interveniše u njenom zakonodavstvu direktno zanemarujući prisustvo izabranih predstavnika“, ističe Šolaja.
Kristijan Šmit, samozvani visoki predstavnik, označen je kao glavni uzročnik krize, koji, kako je rečeno, sprovodi obojenu revoluciju. Za nju ima podršku jednog od konstitutivnih naroda, koji, kako Šolaja kaže, ima ulogu kvislinga, pomagača.
„Sa druge strane, Šmit ima partnere u EU za to, a to se ogleda u eksploataciji Ustavnog suda BiH protiv BiH, zahvaljujući stranim sudijama, a bez prisustva sudija iz reda srpskog naroda, naravno, u saradnji sa predstavnicima iz reda Bošnjaka“, objašnjava Šolaja.
Zapravo, obojena revolucija u BiH traje od trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma i kada je istovremeno počelo njegovo rušenje. Nijednog trenutka, kaže Šolaja, nije postojala volja zapadnih zemalja da se Dejtonski sporazum dosledno poštuje, da bi se došlo do sadašnjeg trenutka u kome jedan čovek na osnovu svoje volje, putem dekreta, odlučuje, dodaje on.
Podrška referendumu i Dodiku logična
Što se referenduma tiče, on na osnovu demokratske volje građana, treba da pokaže da nije moguće smenjivati ljude koji su na legalan i legitiman način izabrani kao predstavnici građana. Takođe, cilj referenduma je da se zaštite institucije Republike Srpske, utemeljenih u Dejtonu, stoga je ruska podrška referendumu prirodna, smatra Šolaja.
„Sasvim je logično da ministar spoljnih poslova Ruske Federacije koja je garant Dejtonskog sporazuma štiti ustavno uređenje BiH, a samim tim i Republike Srpske, s obzirom na to da su ta dva ustava usklađena. Mi imamo čak i apsurdnu situaciju da se predstavnik druge države više zalaže za zaštitu ustava u BiH nego oni koji politički deluju u samoj BiH. I naravno, shodno tome, sasvim je logično da izrazi jasnu podršku legitimnom predsedniku Republike Srpske jer ono što predsednik Dodik nosi kao kapacitet je legitimitet koji crpi iz izbora, koji su održani pre tri godine, koji je doživeo da se ponovnim prebrojavanjem glasova taj njegov legitimitet i potvrdi“, zaključuje Šolaja.
