Građani Krima juče su odlučivali o sudbini poluostrva, a konačni rezultati biće poznati već danas. Zapad je unapred najavio da neće priznati rezultate jer smatra da je referendum nelegitiman i opasan, zbog čega nije bilo posmatrača iz EU. 
Premijer Krima Sergej Aksionov prvi se oglasio uoči početka glasanja i napisao da će Krim postati deo Rusije. Predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstatinov je glasao "za srećniju budućnost". Referendum je otpočeo uz snažno vojno prisustvo Rusije. Na poluostrvu se nalazi oko 22.000 vojnika. Bezbednosne mere na dan referenduma u Sevastopolju podignute su na najviši nivo, a policija i hitne službe stavljene su u stanje pripravnosti. Ulicama su patrolirale snage gradske samoodbrane. Situacija na poluostrvu juče pre podne bila je neuobičajneo mirna, a ispred svih birališta bile su postavljene isključivo zastave Krima. Mnoga glasačka mesta obezbeđivali su policajci i specijalci. Sa zvučnika na ulazima čule su se patriotske pesme koje su pozivale građane da iskažu svoj stav. Na Krimu je bilo otvoreno 1.205 biračkih mesta, a zabeležena je visoka izlaznost glasača. U spiskove je upisano oko milion i po žitelja poluostrva, koji imaju pravo glasa. Od toga, više od 300.000 su žitelji Sevastopolja, grada koji ima poseban status. 
Na glasačkim listićima bila su dva pitanja: "Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije" i "Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine." Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.
Za praćenje referenduma prijavilo se više od 800 novinara, kao i više od 180 posmatrača iz 23 zemlje.
Ukoliko birači odluče za ujedinjenje sa Rusijom, Krim će se obratiti Rusiji s predlogom o prijemu na osnovu odgovarajućeg međudržavnog dogovora u sastav Ruske Federacije, dok Sevastopolj ima nameru da bude odvojeni subjekt, poput Sankt-Peterburga ili Moskve.
Praznik
Na referendumu je glasao i vicepremijer Krima Rustam Temirgaliev, koji je istakao da žitelje Krima ne interesuje stav Zapada. – Stanovnike Krima ne zanima baš mnogo reakcija zapadnih lidera, niko ne može njih da liši prava da odrede svoju budućnost. Ovaj dan već je ušao u istoriju, i većina ljudi s Krima ima osećaj praznika i slave dugo očekivanu pravdu – rekao je juče Temirgaliev.
