Prošlo je godinu dana od smrti Uga Čavesa, revolucionara i šoumena. Venecuela je 5. marta obeležila smrt predsednika, koji je 14 godina vladao zemljom. Oficir i padobranac počeo je tihi rat s Amerikom onog dana kad je došao na čelo zemlje. Prvo što je uradio bilo je nacionalizovanje naftne kompanije, jer je Venecuela među zemljama koje imaju najveće rezerve nafte i gasa u svetu, a izvoz nafte godišnje donosi od 65 do 85 milijardi dolara. Agrarna reforma je bila sledeći potez revolucionara indioskog porekla. Zemlju je oduzeo domaćim latifundistima, koji su po južnoameričkoj tradiciji posedovali ogromne hacijende koje su obuhvatale i 50 hektara. Čaves je jednog dana doneo predsednički dekret i njihovu zemlju podelio seljacima bezemljašima s jednostavnim objašnjenjem.
– Na luksuznim hacijendama i lovištima, ništa ne proizvodi. Zemlje ima napretek, a hrane je premalo. Tako više ne može.
Tako je Čaves večno stekao ljubav sirotinje, koja danas bezmalo oseća verski zanos pri pomenu Čavesovog imena. Stavio je pod državnu kontrolu banke, elektrane, čeličane i pozvao Baraka Obamu da zajedno počnu da grade socijalizam.
A onda je prošle godine Čaves umro od raka, sumnjive bolesti, kako je rekao njegov prijatelj Mahmud Ahmadinedžad. Evo Morales, predsednik Bolivije, tvrdio je da je otrovan. Više od dva miliona ljudi prošlo je pored Čavesovog kovčega u Vojnom muzeju.
Nakon njegove smrti venecuelanska socijalistička tvorevina je urušena. Kriminal, visoka inflacija, nestašice osnovnih namirnica i pogoršanje životnog standarda izazvali su masovne proteste protiv vlade Čavesovog naslednika Madura. Na hiljade demonstranata odevenih u belo, predvođenih studentima, mirno su prošetali kroz ulice Karakasa i na godišnjicu Čavesove smrti.
|
TV predsednik
Vojni muzej |
