commons.wikimedia.org/Jorchr
Švedski vojnici

Pre nekoliko nedelja Švedska je obeležila 205 godina od potpisivanja poslednjeg mirovnog sporazuma, što znači da skandinavska kraljevina već više od dva veka nije bila u ratu. Iako je svoje poslednje ratne veterane sahranila još krajem 19. veka, Švedska nije zanemarila svoje oružane snage.

Poslednjih decenija izdvajanje za odbranu u stalnom su padu, no pre nekoliko dana vlada levog centra, predvođena socijaldemokratima, najavila je sveobuhvatno i povećano ulaganje u obranu.

Neki su političari izjavili kako se radi o istorijskom povećanju budžeta za odbranu, a brojke ukazuju na to da je zaista tako, prenose švedski mediji. Naime, Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 posto BDP, da bi prošle godine brojka pala na 1 posto. Zato će odbrambeni proračun s ovogodišnje 52 milijarde kruna, što je oko pet milijardi evra, do 2025. godine narasti na 84 milijarde kruna, odnosno oko osam milijardi evra i dostići 1,5 posto BDP.

Konkretni planovi još nisu izašli u javnost, ali izgledno je da će se ulagati u sve vidove oružanih snaga, a najviše u kopnenu vojsku. Ukupan broj zaposlenih u oružanim snagama, uključujući i civile, trebao bi sa današnjih 60.000 do 2025. godine narasti na 90.000 ljudi. Kopnena vojska trebalo bi dobiti četiri nove brigade, no profitiraće i ostali. Mediji nagađaju da će oružane snage, osim nabavke 60 novih gripena E, zadržati i modernizovati 95 starijih modela gripena C/D. U planu je i modernizacija dve stare i izgradnja još dve podmornice, obnova radarskog sastava, te modernizacija pet korveta.

Zašto je zemlja, koja već više od dva veka uspeva ne samo da održi neutralnost, nego i da izbegne vojne udare i građanske ratove, te političko nasilje unutar zemlje, odlučila tako naglo i značajno da poveća izdvajanja za odbranu, odnosno za ionako dobro obučene i moderno opremljene oružane snage?

– Rusko ponašanje sve je više sovjetsko, pa se tome mora prilagoditi i Švedska. Sa većom vojskom i naprednijom teritorijalnom odbranom, bićemo spremniji i otporniji, što može uticati na to da do rata i ne dođe – jednostavno je stanje stvari objasnio Alan Vajdman, parlamentarni zastupnik švedskih liberala, koji podržavaju socijaldemokratsku vladu.

Baltičko more je “meki trbuh“ Švedske te poprište desetak incidenata godišnje u kojima dolazi do bliskih susreta švedskih i ruskih vojnih aviona, do ulaska ruskih aviona u švedski vazdušni prostor, te do pojave “neidentifikovanih“ podmornica u švedskim teritorijalnim vodama.

I dalje van NATO

U svetu kojim dominira trgovinski rat SAD i Kine, Bregzit, te postupni pad američkog interesa za ulogu međunarodnog policajca, Švedska je procenila da nije loše ojačati oružane snage. Uprkos stalnom zalaganju građanskih stranaka desnog centra, Švedska i dalje nije članica NATO, pa s te strane načelno ne može očekivati pomoć.