Na Gospojinskom vašaru u lozničkom prigradskom naselju Klupci, bilo je svega, “od igle, do lokomotive”. Vreme je bilo toplo, kao naručeno da se prodaje, kupuje, pije, jede pa i proveseli na jednom od većih vašara u ovom delu Srbije, koji je ponovo okupio prodavce iz mnogih mesta spremnih da okušaju sreću sa pražnjenjem lozničkih novčanika, ali i žitelja okolnih mesta koji su gosti ovog bučnog skupa.
Na tezgama, poređanim uoči vašara, sa obe strane, nekoliko stotina metara duž ulice koja vodi do vašarišta, ponuda je šarolika. Od majica, trenerki, donjeg veša, do alata, bele tehnike, vojničke opreme, kaiševa, rančeva, posteljine, tepiha, a sve uz odgovarajuću reklamu. Najviše, čini se, ima čarapa, gaća i bruseva, a ponuda za svačiji džep.
Na jednom mestu pet pari čarapa samo 200 dinara, na drugom nude bambusove čarape, 100 odsto pamučne, pet pari 500 dinara, koliko treba dati i za identičan broj austrijskih, bokserice tri komada 500 dinara, a ‘‘brusevi’‘ 250 dinara gde je akcija, a 300 gde nije. Haljine idu za 300, peškiri za kupanje su 500, obični tri za isto toliko para, dok ‘‘fenomenalne zavese’‘, koje ‘‘predivno padaju’‘ nude po 200 dinara za metar.
Nema vašara bez ugostitelja pa se ispred šatri sa muzikom okreću prasići i jaganjci, cena je za prve 2.000, dok za jaganjce valja dati 2.500 dinara za kilogram. Može se napuniti stomak i pljeskavicom, 400 dinara, ili na drugom mestu istom hranom za 350, ali su tu i sva pića po 300 dinara. Golica miris pečenja nozdrve, a uši sa razglasa zaglušuje jaka muzika orkestra koji se tek zagreva za noćno ludilo.
Vašar je oduvek bio magnet za decu, a ringišpili, vozići, naduvani tobogani i slične stvari su mesta gde se toga dana uglavnom, ako sasvim ne bankrotira, ono znatno mamama i tatama isprazne džepovi. Deca hoće sve da probaju, a roditelji, uglavnom neuspešno, pokušavaju da ih odgovore od toga.
Gospojinski vašar pada uoči početka školske godine pa je gužva kod tezgi sa školskim priborom, sveskama i rančevima koji su se moglo naći po povoljnijim cenama nego u knjižarama. Neki su samo razgledali gde šta ima, drugi punili torbe i kese kupljenom robom, prodavci nastojali da privuku mušterije, kako ne bi bilo da su uzalud dolazili i toliku robu izneli na tezge. Veče je za zabavu, pa su sa prvim noćnim satima, već oko osam uveče neki počeli da pakuju robu, a drugi su neumorno radili u nadi da će biti još mušterija.
Gospojinski vašar je završen, kiša ga nije pokvarila, a ni toplo vreme. Možda je mogla biti veća zarada trgovaca, možda su kupci mogli pametnije pazariti, ali to na kraju nije ni važno. Sigurno je da će se na istom mestu većina naći i naredne godine, u isto vreme, jedni da što bolje pazare, a drugi da što više zarade.
