Punih 17 godina Srbija čeka da postane punopravna članica Evropske unije, tačnije od vremena kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dok vreme prolazi, u javnosti se analizira šta će to doneti državi kao takvoj i ko će imati najviše koristi od uključenja u evropsku porodicu.
Zamislite da sutra možete da studirate u Parizu, Beču, Cirihu ili bilo kom drugom evropskom gradu bez posebne procedure, da vaša firma izvozi u Nemačku bez carina, a da sredstva za obnovu škole u vašem gradu stižu iz evropskih fondova. To nije samo vizija – to su konkretne prednosti koje bi Srbija imala kao punopravna članica Evropske unije.
Punopravno članstvo znači slobodu – ali i odgovornost. Da se radi i stvara po zajedničkim pravilima, koja su ista za sve.
“Članstvo u EU nije samo političko pitanje, niti apstraktno pitanje, već je tema i pitanje života svakodnevnice građana. To je tema koliko plaćamo život, koliko plaćamo namirnice, kakvo nam je školstvo, zdravstvo, kakve su usluge u javnom sektoru. Ali ono što bih izdvojila kao najveću korist članstva u EU je uređen sistem po meri građana”, kaže Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Pristup tržištu od 400 miliona ljudi
Za ekonomiju države kao takve – još više koristi. Ulazak u EU ne znači samo pristup tržištu od 400 miliona ljudi, već i mogućnost korišćenja dodatnih sredstava iz strukturnih fondova u vidu budžetske pomoći.
Predrag Bjelić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu smatra da bi najvažniji efekat bio uključenje u to zajedničko tržište, jer bi to dovelo do nekih drugačijih mogućnosti, trgovine i saradnje ia pravilnijeg uključenja u te globalne proizvodne lance koji su u okviru Evrope.
“Ono što je najvažnije – nema administrativnih barijera prelaska granice, znači mi bismo bili u jedinstvenom carinskom području”, napominje Bjelić.
Benefiti nisu samo ekonomski
Ali benefiti nisu samo ekonomski. Članstvo bi podrazumevalo i viši standard vladavine prava, jaču zaštitu potrošača, veću sigurnost i bezbednost u odnosu na globalne probleme.
“Što se tiče sigurnosti i bezbednosti, to je još jedno važno pitanje za život ljudi, a ne samo za visoku politiku. Jer članstvo u EU bi značilo da Srbija više ne bi bila sama, i ne bi više ni balansirala ni žonglirala između različitih interesa velikih sila. To znači da male zemlje danas više nemaju luksuz da imaju politiku neutralnosti. Što se tiče spoljašnjih faktora – više ne bismo imali tu vrstu tenzije da budemo uvučeni u tuđe igre“, kaže Đurica.
Brojne zablude u javnosti
I dok se često govori o pravilima i obavezama koje članstvo donosi, u javnosti i dalje postoje brojne zablude šta će se zapravo promeniti.
“Vrlo često dobijam komentare da bi članstvo u EU negativno uticalo na neke naše tradicionalne proizvode ili tradicionalne navike pa mi kažu neću moći više da pečem rakiju u svom dvorištu. Ne, upravo je kontra – ljudi će moći da prave svoju rakiju ali po standardima i po pravilima koja će tu rakiju zaštititi i podići joj standard i predstaviti je kao brend na evropskom tržištu”, kaže Đurica.
Punopravno članstvo ne bi rešilo sve probleme preko noći — ali bi Srbiji otvorilo vrata Evrope ne samo geografski, već i suštinski: kao društvu koje zajednički radi za dobrobit svih članica, a ostavlja prostor za očuvanje sopstvenog identiteta.
