PDP
Jelena Trivić

U proteklom periodu obišla sam gotovo sve opštine u Srpskoj i na terenu sam osetila da postoji velika šansa za promene na predstojećim izborima. To ne treba da bude samo moja pobeda, nego pobeda cele Republike Srpske. Iako me formalno kandidovao PDP, ja sam kandidat naroda.

Kaže to u intervjuu za “Vesti” Jelena Trivić, poslanik PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske i kandidat opozicije za predsednika Republike na oktobarskim izborima u BiH. U razgovoru za naš list Trivićeva je govorila o aktuelnim političkim procesima u kojima dominiraju nacionalne teme, iznela ideje o tome kako treba voditi borbu na tom terenu, ali i ukazala na, kako tvrdi, ono što mora da bude prioritet, a to je rešavanje egzistencijalnih problema, sprečavanje odlaska stanovništva i stvaranje uslova za bolji život svih građana u Srpskoj.

– Republiku Srpsku najbolje brani njen narod. Uzalud vam i nadležnosti i teritorija ako nema naroda – kaže Trivićeva.

Incident u skupštini 2019: Jelena Trivić stala između Dragana Lukača i Draška Stanivukovića

Slavićemo Dan Republike

Rekli ste nedavno da ste mogli da osetite puls naroda u Srpskoj. Kakav je taj puls?

– Obišla sam gotovo sve opštine u Srpskoj i prilično sam sigurna u pozitivan ishod kad su u pitanju predstojeći izbori. Svi mogu da prate kako izgledaju ti susreti sa građanima. Trudila sam se da ljude slušam, a osim klasičnih većih skupova i razgovora sa građanima, sa većim brojem ljudi, pravili smo i manje događaje gde smo u ličnom kontaktu slušali probleme i potrebe i čuli kako vide situaciju i perspektivu RS, koja nije dobra, to je definitivno.

Incident u skupštini 2019: Jelena Trivić stala između Dragana Lukača i Draška Stanivukovića

Šta vam govore ti ljudi?

– Uvek ima i pitanja koja su kritička, ali nema dirigovanih. Znate, vi uvek možete pripremiti ljude da vam postave pitanja koja su afirmativna za vas. To nismo radili. Ljudi su ogorčeni, imaju osećaj nesigurnosti, nestabilnosti i besperspektivnosti. Ljudi će glasati protiv aktuelnog režima jer nisu ispunili obećanja, od političkih do životnih. Zanima ih da li sadašnje stanje možemo popraviti.

Da li su im prioritet egzistencija ili nacionalna pitanja?

– Egzistencija. Ali nacionalna pitanja nisu nebitna. Ona će uvek postojati ne samo u RS, nego na Balkanu. Ta pitanja su uvek aktuelna, ali po mom mišljenju, ako ne vidimo da ih možemo rešiti ili postići konsenzus, ne treba ih ni podgrevati, ni jahati na njima, jer tako nigde nećemo stići. Gde nas je dovela priča o nezavisnosti Srpske? Do sankcija prema nekim pojedincima. Ali postavlja se veliko pitanje da li su to samo lične sankcije. Gde je dovela priča o vraćanju nadležnosti? Odmah sam rekla da je to laž i da se time ne želim baviti. To nisu nebitne teme, ali su pogrešno servirane, na svakoj od tih tema su nas izvarali.

Pomenuli ste “jahanje”. Da li je moguće ignorisati činjenicu da druga strana u BiH, ona bošnjačka, takođe intenzivno “jaše” na nacionalnim temama i to na štetu Srpske? Da li je potrebno ćutati na stvari poput odluka Ustavnog suda BiH da zabrani proslavu Dana Republike?

– Naravno da ne. I to sam govorila i ranije. Ali govorim o onima koji predstavljaju RS, ja ovde živim, i zato pričam o tome. Ko se bavi politikom u FBiH neka sređuje stvari tamo. Isticala sam da i oni iz Sarajeva podgrevaju tenzije tim apelacijama. Mi ćemo slaviti Dan Republike i ne postoji odluka koja će to zabraniti. To je završena priča. Ali i dalje postoje politička nestabilnost i korupcija. Digne se nestabilnost kao dimna zavesa ispred korupcije jednih, drugih i trećih, a rezultat je odlazak naroda. Na kraju krajeva, oni koji su tražili ukidanje Dana Republike četiri godine zajedno vrše vlast sa SNSD.

Razgovor sa građanima u Trebinju

Razgovor sa Šmitom

Pre toga je PDP vršio vlast sa istim tim partnerima.

– U tom periodu ne bih rekla da je bilo značajnijih udara na RS. Neću reći da ih nije bilo nikako, jer to uvek postoji. Ali tada je toga bilo manje, jer su njihovi pokušaji zaustavljani, poput pokušaja revizije presude protiv Srbije. Na zaustavljanju toga se radilo temeljno. Sada, nažalost, predstavnici RS nižu poraze u Sarajevu. Strani faktor jeste favorizovao jednu stranu, ali i interes Bošnjaka jeste da smire tenzije. Bošnjaka kao naroda, ne političara. Šta smo mi uradili da smirimo tenzije?

Ko je imao koristi od vašeg sastanka sa Kristijanom Šmitom?

– Ja apsolutno ne. Ali sam principijelnog stava da treba razgovarati. Čovek je tu, mi se možemo praviti da ga nema. Moj pristup je da treba pričati i da je trebalo razgovarati s njim pre nego što su to uradili Aleksandar Vučić i patrijarh Porfirije. Mogla sam ja odbiti taj poziv na razgovor i izvući se iz tog političkog rizika.

Jelena prisustvovala i skokovima u Gacku

Da li bi to bilo pragmatično? Vučiću to ne može da našteti, jer ne izlazi na izbore ovde?

– Nisam ništa izgubila, ali ni dobila.

Šta ste mu rekli i da li je Šmit išta shvatio?

– Prenela sam moje stavove, da li je on to shvatio, to je pitanje za njega. Ako sam mrvicu doprinela tome da ima izbalansiran pristup, onda je taj sastanak bio koristan. Istrpela sam razne udare zbog toga.

Ovih dana je objavljeno da je Šmit pre 15 godina u Nemačkoj bio protiv promene imena jedne kasarne koja je nosila ime po nacističkom pilotu. U Srpskoj su, iz vladajućih krugova, to iskoristili i da kažu da je to dokaz da “ne treba baš sa svima pričati”.

– Zašto su isti oni koji su pustili 17 saopštenja i izjava nakon mog sastanka sa Šmitom ćutali kad su se s njim sastali Vučić ili patrijarh? Mi njega nismo priznali, ali to nije moja odluka ili želja, ko sam ja da njega priznajem ili ne. To stoji u zaključcima NSRS.

Susret sa ženama na Palama

Zašto nije vaše da ga priznate ili ne? Vi ste možda budući predsednik Republike.

– Zaključci NSRS za koje sam glasala kažu da ga ne priznajemo i ja se toga držim. Isto tako, tamo ne piše da ne treba sa njim razgovarati. Ljudi oko Dodika i Dodik lično razgovaraju sa Šmitom, ali drugu priču pričaju narodu. Ja sam zauzela princip da je sve otvoreno, podneću politički rizik. Tih 17 saopštenja mene nisu okrznula, samo zbog jedne činjenice jer su ćutali kad je sa Šmitom bio Vučić. Ali ja to ne želim da koristim u političkoj borbi.

Kolaps zdravstva

Da li je aktuelna vlast u Srpskoj baš potpuno zapostavila ekonomske teme?

– Sada se vraćaju na njih, jer vide da više ne prolaze priče o otcepljenju i nezavisnosti.

Definitivno postoji otklon od nacionalnog ka socijalnom, ali da li građani zbog toga žive bolje?

– Ko živi bolje ako je dobio 100 KM, jednokratno?

Veće su i plate i penzije.

– Jesu, ali ne u skladu sa rastom cena, pre svega osnovnih životnih namirnica. Stopa inflacije ne odražava ono što ljudi percipiraju kao rast cena. Oni ga doživljavaju za 50 odsto zato što ono što kupuju svakodnevno je mnogo skuplje od 12 posto, što pokazuje opšti indeks potrošačkih cena u koji ulaze i odeća i obuća i nešto što nije poskupelo. Percepcija inflacije je mnogo veća od same stope. Tu je stvar kako građani procenjuju da li je njihov život kvalitetniji. Ali mnogo ljudi srećem kojima nije to osnovni razlog zašto odlaze. Odlaze zbog, recimo, lošeg stanja u zdravstvu, a svi smo mi nekad pacijenti ili imamo nekoga kome treba zdravstvena zaštita…

Na to će vam vaši politički protivnici reći da je izgrađena nova bolnica u Bijeljini, da se gradi u Doboju, da je obnovljen UKC u Banjaluci, da su nabavljeni novi moderni aparati…

– Sve su to samo zidovi, a unutar zidova imamo problem. Imamo potplaćene zdravstvene radnike, nemamo ih dovoljno na onaj broj pacijenata koje imamo, imamo mnogo korupcije u izgradnji tih objekata, imamo aparate za koje nemamo obučeno osoblje.

Godišnje okupljanje Ilidžanaca

Brojne zablude

Da li ste svesni da uoči izbora nemate istu startnu poziciju kao Dodik i da je stanje partijskih infrastruktura na terenu debelo u korist SNSD? Nije nevažan puls naroda koji pominjete, ali za izbore kod nas izuzetno je važna matematika.

– Mene je kandidovao PDP, uz podršku SDS i liste Nebojše Vukanovića, ali sebe vidim kao kandidata naroda. Naravno da će stranačka infrastruktura na terenu da radi posao. Postoji predubeđenje da oni imaju javni sektor. Prva loša pretpostavka je zašto bi neko iz javnog sektora glasao za njih. Evo ja sam iz javnog sektora, moj brat radi na univerzitetu, nikad nisam glasala za SNSD. Druga pretpostavka o kojoj se ne razmišlja je koliko je nezadovoljnih, koliko je obespravljenih i ko ih je obespravio. Sa takvim ljudima se susrećem. O njima niko ne razmišlja. Nisu oni u startu naši glasači, ali je veća verovatnoća da će dati glas da se menja stanje. Skoro 85 odsto ljudi smatra da RS ne ide u dobrom pravcu.

Da li je 2018. godine bilo više obespravljenih nego 2014?

– Jeste. Ali, ne želim da dajem sebi alibi za poraz. Da li su izbori odraz volje građana, mislim da dosad nisu bili. Neću ostavljati prostor za alibi, samo dajem prostor za razmišljanje zašto se toliko priča o Izbornom zakonu, uzmite samo Doboj i lokalne izbore 2020. ili Zvornik i malverzacije koje se tamo događaju.

Opozicija je 2014. zamalo napravila preokret, odlučilo je nekoliko hiljada glasova. Ako je 2018. bilo više obespravljenih nego četiri godine pre, kako tumačite što su i Dodik i Željka Cvijanović ubedljivo pobedili, dok je istovremeno PDP te četiri godine bio vlast u Sarajevu?

– Imam stav o tome i analizu zašto su rezultati bili takvi. Možemo se beskonačno vraćati u te izbore, ali ne znam gde bi mene to odvelo. Mislim da su kandidati bili odlični, i Ivanić i Vukota Govedarica. To su neke stvari koje imam na umu, na osnovu kojih usmeravam kampanju i naravno da ću se truditi da neke greške u tom procesu budu ispravljene, ali ne mogu da to otkrivam, jer onda odajem svoja strateška oružja.

U trci za predsednika je 17 kandidata, od čega su četiri iz parlamentarnih stranaka u Srpskoj. Da li kandidati DNS i SPS koji su nominalno opozicija više štete vama ili Dodiku?

– Nemam procenu koliko mogu da osvoje glasova i ne znam da su to apriori moji glasovi i da li ih otkidaju meni.

Najveća srpska pobeda 20. veka

Imate li kontakt s dijasporom i da li je moguće stvoriti uslove za masovniji povratak naših ljudi iz inostranstva?

– Razgovarala sam sa mnogo ljudi iz dijaspore i sa viđenijim ljudima koji imaju svoje poslove koji su ostvarili uspeh i koji bi uložili kapital ovde. Njima su bitni sistem, zakon, da nađu tržišnu nišu. Znamo da ovde neće da se puca i da to niko ne želi, ali nekome sa strane ovo ovde deluje trusno, a kapital ne ide gde je trusno. Mi sada živimo jedan život koji je za moje roditelje, kada su zasnivali porodicu, delovao kao blaga noćna mora, iz te njihove perspektive. Zašto mi ne bismo za pet ili 10 godina živeli lep san? Procesi su vrlo jednostavni, kao i rešenja, ali ih neko treba zakotrljati. Kao što je neko počeo sve te negativne procese, odlaske, osećaj besperspektivnosti. Srpska je najveća srpska pobeda 20. veka, ali se u svakodnevnom životu ljudi pretvorila u noćnu moru. Istina, za jednu malu grupu je san, ali verujem da svi ovde možemo da živimo san.

Dodik nije iskreno za Otvoreni Balkan

Kandidovali ste se za poziciju sa koje nema previše nadležnosti za rešavanje egzistencijalnih pitanja.

– Pa nije da nema. Predsednik daje mandat, može da kandiduje određene teme vladi.

Vi biste naređivali vladi?

– Ne, nego je ideja da oni koji sada stoje iza moje kandidature mogu da sprovedu takvu politiku. Mi danas isto razmišljamo, čak kad se o tome i ne dogovaramo. Programi PDP i SDS su slični, ključni su politička stabilnost, ekonomski napredak, ulazak u Otvoreni Balkan…

To što BiH nije u Otvorenom Balkanu nije ničija krivica iz Srpske.

– Nije, ali je Šarović rekao da će učiniti maksimalne napore da ubedi strukture u Sarajevu da to prihvate.

Mislite da ih Dodik ne ubeđuje?

– Ne ubeđuje. On se ne bavi time. On to načelno govori.

A zašto se ne bi iskreno zalagao za to, imajući u vidu da je na vezi sa Vučićem, kojem je to važna priča?

– Nisam primetila da se zalaže niti da je iskoristio svoje nadležnosti.